Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ви̓ш — рече Крушка — како се бринем за те!... — Видим, и... хвала ти! — Али ти ме мораш слушати, или... — Слушаћу те као оца, боље него оца!... — Лијепо, лијепо!... Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох. Док сам жив тај узвик слушаћу. Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше. Беше ђипила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. — Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан.
— поправи Стипан. — Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Радо бих се одазвао вашој жељи али се бојим да ћу вас својим причањем уморити“. „Немајте бриге, слушаћу вас са највећим уживањем!“ Он ми причаше о свом животу и раду.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јадна ти твоја наука и знање!“ „Чекај, жено, научи ме, слушаћу те. У који ти мислиш суд да би требало или?“ „Најприје 'ајде доље у 'нај наш, мали сељачки суд, будало једна будаласта!
Ћипико, Иво - Пауци
И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита... Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
10. Ја нећу да певам... У најдубљем миру Покидаћу жице и разбићу лиру. И када их чујем на каквоме већу, Слушаћу их хладно, ал' спорити нећу: Гадићу се само у срцу и души, И звиждаћу тако - да им звоне уши! 1889.