Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Слугу посла да иде и јави по комшилуку осталим старим, виђенијим женама а слушкињи нареди да у кујни наложи ватру, у великом котлу угреје воде и све остало спреми што је потребно за купање мртваца, а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти. „Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем. „Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.
, дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће! „И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту. Отишло ми у штету — лагала је. „Пут у С.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
он му одговори да неће ништа, и тако хамал оде са сто дуката из магазе, а она му ханума онда рече да ће му ствари по слушкињи послати, па оде. Ханџија сад остане весео чекајући кад ће цура оне ствари донијети.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Мислиш ја не видим како ти речи иду. ТРИФИЋ: Ти свашта наопако толкујеш. СУЛТАНА: Наопако? Лепо! Тако човек ни слушкињи не говори. Наопако? Кад умрем, онда ћу ову реч заборавити. (Персиди.) Шта ми пиљиш у зубе?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ваља дете научити да је благодарно и слуги и слушкињи који га послужују, јер оно само собом тога јоште није кадро заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру
јоште с вечера спремили, пак изиђе из града, почем ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити тај дан с други момци при ручку. Ово смо овако били одредили за заметнути трагове.
Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан на удицама рибу ловити. Она заповеди слушкињи да ми дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је отац одлучио о њеној удаји, Тодора своју ћерку не обавештава речима, него поступком: у њеном присуству налаже слушкињи Магди да је одведе тетки и тамо је остави. Други се пример налази у тој истој, Х глави.
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му слушкиња ишта каже.
Ћипико, Иво - Пауци
Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци. Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дао је упутства слушкињи Милени и њеном сину кљастом Тихомиру. Неће више долазити. Доћи ће тек за недељу дана да види има ли каквих промена,
Зар је могуће да је баш мене, између стотине других, изабрала? Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Из куће силази слушкиња носећи велике тешке ћилимове, да их растресе и испраши. ЈОВАН (слушкињи): Је ли устала хаџика? СЛУШКИЊА (и не гледајући га): Па ти знаш када она устаје.
Али, кад виде да је празна, она се болно трза, упитно се окреће слузи и слушкињи). ЈОВАН (кријући се и правдајући се): Оде, хаџике! ТАШАНА (уплашена, иде капији): Па што га, за Бога, не чувате?
Отац и мајка нису код куће. Отишли су на чивлук. (Показујући главом на Ташанине собе, слушкињи): Баба је горе? СЛУШКИЊА Горе. МАРА (отрчи у башту). СЛУШКИЊА Та доста то цвеће. Већ га и нема. Све покидасте.
А и шта ће вама оно овде? Ми ћемо га у нашу башту пресадити. (Слушкињи): А да знаш како је наша башта лепа! А како ли ће још лепша да буде кад и ова друга кућа буде сасвим готова.
не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Испусти ми коју реч благоутробија источниче, те прохлади ми срдце твојој слушкињи, јаох, јаох мени! Не малу ето, и с последњом речом утеху имаду родиље, јерно ако и то не достану, двоструко туже.