Употреба речи смакну у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу. Ђипи он као бесан, збаци са себе поњаву, те јој смакну конђу и рашчупери је сву — колико је лупи оном поњавчином, па се продера: — Јеси ли ти полудела јутрос?!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада слама, чакшире му се смакну, јелеци, минтани све се то разлелуја,... појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ништа не воле са страшћу и радошћу. И децу гледају да што пре школом или удајом смакну с врата. Кад пред мрак стану да се с треском приклапају шалоне, руке и лица која се ту помаљају некако су потпуно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности