Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд... Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
свадбено бела: с дванаест бројки, женских облина, Тројичким светлом точи, с одела јаспис расточи, с Врховног крина смарагд и топаз, јер Јерусалим Нови се диже!
- Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој! стропошта, сурва, те се жутне газ низ смарагд-море. - Огреј, Ружо, скрб с мореуз-брега, Омегу и Аз у тамјан-праху њихов замор, пад.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине... Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета. — Ви сте песник? Тома се исправи и унесе јој се у лице. — Кад сам поред вас...