Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На душеку трава и мојих смарагда, Као нимфа моја, да почиваш свагда, И да нико не зна твоје место где је. Само моје очи да гледају у те, Само моје
У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне!
Неколико праља Пратљачама млате, и о гребен греда Разбија се ехо, мре. Ријека чиста, Препуна смарагда, путује и блиста, И ред блиских кућа у њој се огледа. 1912.