Употреба речи сме у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!... Дођу покладе, скупимо се код твоје или код моје куће, обредимо се по неколико пута пљоском, у

Неће се добро ни смрћи, а ја ћу ти оно несрећно парче конопца донети.. — Али, синко да ћутиш!... До суда, о томе не сме нико ништа знати! — Нико!... — рече озбиљно Гружанин... — Нико о томе неће знати...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Света, велим и доказаћу: пророци, Христос и апостоли сви су браде носили. Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?” Та не сме, господине, помагај!

Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?” Та не сме, господине, помагај! Али Ана и Ка|јафа, и Ирод и Јуда, и они су браде имали, пак зато нису ни длаке бољи били.

ућути, а како негде упази парче меса у шкрипцу, довеуе ту мајмуна и каже му да је она нашла то сокровиште, но да га не сме узети будући да по закону то владјетељу принадлежи.

У призорју сретне га један мршав курјак. Да удари на њега, — не сме, видећи га велика и здрава; намисли дакле с њим познанство учинити; поздрави га и упита далеко ли је наклоњен.

Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати. Пређе дан хода даље и останови се с друга три одшелника, но сваке године иђаше посетити гроб свога

“ Разумном служи злато његово, а неразуман и бедак дркће пред њим као пред жестоким господином и љутим мучитељем, и не сме се ни макнути. Ово је оно проклетство божје гди вели: „И с о т в о р ј у т ј а р а б а р а б о в т в о ј и х.

Он сам, знајући да те вешти нису за веровање, имао је толико хитрости да их од стране божје каже, пак ко сме онда даље испитивати или сумњати — намах по врату!

царствам находе и живу, гди силан и неправедан мучи се и гризе у злом и пакосном срцу своме, а не може нити сме слабијега обидити!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

цела пијаца, кроз снег који не престаје да пада, гледа је како чека ко ће први да је пљуне, сад, кад свака курва сме да је опсује, да јој се наруга, да је прстом покаже, да је снегом, да је блатом, да је кундаком тресне.

Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда! Он не може, он не зна, он не сме, он не уме, а другоме не да!

будите потпуно спокојни, чуде нам се зашто се забога плашите, кажу нам да то нипокоју цену, кажу да то неће, да не сме, да не може бити! Кажу нама, који знамо да је већ било.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

јапије догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не сме ићи, да им советује да приме ферман јаничарски, јер ће га народ камењем затрпати.

Зашто не промислите куда ћете ви онда, а за мене је лако?” — „Е мој кнеже, то ми све видимо, али ко сме ономе арслану о миру поменути!” рекну Турци.

Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде. — Турци кажу: „Слободно, тврда је вера.

” —, и јоште громовитије по трећи пут: „Олмаз! (не може) — рече. „У нашега цара земљу не сме се нико мешати; у нашега цара доста има верни̓ Турака који ће му казати ко буде крив.” Пођемо скуту и одемо.

Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде. Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”.

— Веће је свануло; из јендека нико побећи не сме, јербо је поље: који побегне, тога Турци онако у пољу убију. И тако је и Јаков и Катић вас дан стојали у јендеку до

Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају? Послали смо цару мизаре и три кнеза, и молимо да нам пошље једнога везира и војске, да

Чуди се поп Галоња зашто Чупић не доведе бегове. Док сутрадан дође поп Галоња и каза ми, да Чупић не сме нигде у војску да изађе.

па ће се војска ражљутити, а робље је око пута, па ће све поробити, па ће се народ уплашити, па вам нико на предају не сме. Но изун дај нам, да робље од пута уклонимо”. — Паша: „А ти пошљи кога, нека се робље уклони с пута”.

” — Капетан: „Ту је вира завезана, сад ће и прота доћи”. Почесна ова моја парада сва стоји на коњма, не сме нико да сјаше. Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!

Док му нешто писар његов, ваљда је скривио — он ђипи, пак ти мога Стеву батином, батином; нико не сме да се прикучи, да моли, а од њега се не отима.

Глишић иза гласа повиче да не сме, но да молимо старца Јакова. Пошљем истог Глишића и два моја момка; доведу старца Јакова из Паљува.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! — Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално...

'оћеш у 'ајдуке? — Море, ово ти је дошло горе и од 'ајдука! — А што, како горе? — Ето како, не сме човек сербес ни у свој забран изићи. — Хм! што не сме? — упита Трпко и намршти се.

— А што, како горе? — Ето како, не сме човек сербес ни у свој забран изићи. — Хм! што не сме? — упита Трпко и намршти се.

да се где јавио лопов, или курјак или хајдук, па макар то било богзна где далеко, он сав премре и за живу главу не сме да се макне никуд сам. Кад стиже у Неменикуће, људи се већ роје око суднице; али све мало подаље обилазе око апсане.

Енглез видео је у оближњој кући с прозора како се један човек хоће да убије: натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше. Енглез отрчи у кућу оном човеку и упита га: »Шта ћеш то?« — »Хоћу«, вели, »да се убијем, па не могу!

— Та остали смо без воденичара — прихвати Пурко. — Не можеш ни једног наћи. — Нико не сме, брате, не сме! — уплете се Ћебо. — Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи.

— Та остали смо без воденичара — прихвати Пурко. — Не можеш ни једног наћи. — Нико не сме, брате, не сме! — уплете се Ћебо. — Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи.

Шта бих рекла после својој деци кад би ме запитали: »Чија је, нано, она кућа што је зарасла у коров и зову, те нико не сме ни дању у њу ући?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А куда ћеш онда? — У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!... И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!... Она само може моја бити!... — А отац, а мајка?... Он погледа. Врата на кући отворена.

Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!... Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити

Харамбаши се допаде ово самопоуздање. — Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети!

— Млад сам, снажан сам!... То ми неће бити тешко. — Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде. Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... Станко одмахну главом.

— Ти смеш!... Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... — Али ко му сме на очи! Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван.

— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. — Шта рече, шта? Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?... Јеси ли ти то?... Не бих ти то саветовао!... Него, ти ћеш поћи за Лазара! — Али, бабо...

Он је осећао како му се живот узима... Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова... А то не сме бити!... Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... Грозница га чисто поче трести...

То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. — Па... нешто се мора учинити!... Ко сме жив Турчину на очи?... Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!... Ја не знам куда ћу!...

Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде... Нико од њихових не сме причати шта је било!... Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!... То што учиниш — учињено је.

Он то све најбоље удеси!... Па се окрете дружини и рече заповедајући: — Мир!... Нико не сме опалити пре моје шаре! Нека сваки добро гледа!... Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.

За њега је Јелица била сва срећа земаљска!... Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!...

Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати. Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... — Знам.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више ни да прослови.

Што даја месим хлеб за цареву војску? Мени и мом Арси доста један!” Женскадија не сме ниједно ништа да прослови. Мужевима се гдешто и потуже, али Радојци и ђеди ко сме што поменути?

” Женскадија не сме ниједно ништа да прослови. Мужевима се гдешто и потуже, али Радојци и ђеди ко сме што поменути? Дуго су трпеле и криле своју невољу. Радиле су све за њу и по њеној вољи.

Арсен, сиромах, каже јој: да ђеда и Радојка купују сву робу и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме

али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита онога старкељу. Арсен се нашао на муци.

— Чујете, госпођице, хајд да закључимо уговор да се ниједно од нас не сме низашто љутити. — Ви се љутите, ја се никад и не љутим. — Ко зна? Него пристајете л' ви на мој предлог?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба тротоар.

држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после ручка.

— Знате како стоји тамо: добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.

је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна у којој то кући хрчу, — па не сме преко зида ни у једну кућу!

та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити. Неће баба у труц да умре!

присело би јој и лоптање и смејање!... Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим, то је виђено, Спиро, па пунктум! — Хм, хм!

Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако

« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.

— А-а-а! Па то је, бога ми, баш загустило? А, то се не сме више тако оставити ни трпити. — А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.

— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами. Дакле, госпођица Меланија ће нас поштедети. — Неће вам ни доћи, не бојте се, баш да је и зовете.

— Што се Нића каплицира, он мора то и наћи... не сме фалити! — Па како не можеш никако да нађеш себи жену? Што не нацуњаш себи жену?

Ето, тако! А још спав’о у штáлогу; ’оће човек да чува своје коње! Ено, од срамоте још и сад не сме човек међ свет. — А брани се, — прихваћа Аркадија.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове. Већ кад би се гробље почело да празни и попа почео да залази по крајевима гробља и кад би тад наишао на њ, он

ВИИ Сам. И то толико да нећ сме слободно ни наћ земљу да ступа. Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа.

Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим. Али кад овај уђе у варош, заређа по чаршији, маалама, она не сме. Познају сви њу и њихову кућу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Фина девојка. Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа. — Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере.

сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.

— Ја се на вересију женити не могу. — А оно бар спустите цену на мање. — Од хиљаде не сме ни крајцара фалити! — Ја то не могу одма' учинити! Жао ми је! — И мени је жао!

— То не сме нико видити! Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује. Видило јој се из очију да се Паулина једи, и

— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру. Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.

праг прекорачити, не да Мица, па цео свет приповеда како је Рогозића зауздала Мица, но он је неприступан, нико му не сме то спомињати. Рогозић живи за посао, а Свилокосић му је подручан као какав адвокатски калфа.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ништа ту, другом не сме да припадне, јер је она жена, те кад припадне мало онда је припало све и то понижава онога чије је.

Па један пламен одлучности букну на њеном лицу: — Е, па нека буде кад тако хоћеш. Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу.

Африка

“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана. Старији ме воде да ми покажу неке свете маске.

смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно,

Људи се смеју. Играч, међутим, ни због себе не сме скинути овде маску већ на утврђеном месту иза своје колибе. Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са

Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци. Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

То је свадбена ноћ там–тама, и нико у њој не сме ни да дели, ни да бира, а тешко оном ко би о њој судио. Око поноћи се враћам истим оним путем у кампман, праћен

а човек је тражи само кад треба да је понова начини тешком; она је тешка скоро без престанка, а за то време ни не сме да иде с њом. Човек се такође сједињује са женом и у фетишу, када је нарочити там–там, мистерија или обред.

Питање је да ли ћемо га моћи извући, а, када га извучемо, да ли ће нас хтети даље носити. Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

Један ред каменова у шумици показује границу преко које играч, док је са фетишима, не сме прекорачити. Да би се смело дирнути у свирале, потребно је да све жене из свих поља около, буду уклоњене.

Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град.

Пре него што ће поћи да нешто донесе, Сенегалац мора да сврати кући, да би једне оставио, које тад не сме имати на себи, и да би узео друге, који су баш за ту прилику. Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је.

„Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу. Журећи се да што пре пређе преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се

Је ли? Како оно беше по закону њихову? Зар наши Хртковци нису митровачко властелинство? Зар сме Гарсули да га тера хусарима, без суда? Је л’ за нас нема закона? Чек, да то запитам профоза!

Рекао је то неколико пута Валдензеру, али грофу да каже, не сме. Али се згража! Смрт је ужасна, јер је тако многобројна – толико, толико пута се већ понавља, и овде, и у Бечу, и у

А деда му даваше по коју ситну парицу да га залаже. Мајка му се бранила, да не сме, од Гоше. Сви су се смејали око њега и сви су га залагивали, док не заспа. Тада га однеше у вајат.

А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи. Не сме, каже, од Гоше. Оће Гоша да бије! Тако његова баба Иконија дознаде да је одбијен од сисе. Баш хвала прији Госпави!

Исакович је био, међутим, зарио нокте у своју шаку, и освестивши се, викао сам себи – нечујно – да сад, само сад, не сме попустити, да сад, још сад, мора одолети нагону, који га је ка тој жени вукао.

Он се нада да ће капетана амбасадору да представи. А нека сад мирно оде и прошета по Бечу! Нико га не сме ни прстом таћи. Он се сад налази под заштитом императрице Елисавете и росијског посола у аустријској престоници.

Није он дошао да је у Темишвар враћа, дошао је војеним послом. Али она не сме заборавити да је тек тридесет и две, да је млада, да је лепа. Зар хоће да се жива сахрани, код оца?

исушивањем бара, зидањем канала, насељавањем људи из Елзаса и Лотарингије, да нико жив више није знао: ко иде, ко сме да се сели, ко остаје, која су села која одлазе, а која су што остају.

Много зависи и од тога, како су танад изливена. Треба сачувати калуп, форму. Рука људска се, у олово, не сме мешати. Пуцањ зависи и од тога, како ороз пали. Костјурин узвикну да све то није важно.

Да Костјурину нико не сме, ни у нос, нису разумели. Доцније су и сами увидели да је боље, тако, по руски, слушати, али кад су стигли у Кијев, с

Био је решио да, то, од Варваре, уопште, прикрију. Узалуд му је Трифун доказивао да то није право, да се смрт не сме крити, нити да од њега, Трифуна, траже, да лаже Варвару. Узалуд је Трифун доказивао, да треба да јој кажу.

Теодосије - ЖИТИЈА

ваше, јер се задовољаваше као храном сабирући изданке дивљега биља и горки букови жир, ако се и то храном назвати сме. Пиће његово — из горе слатка текућа вода, која и жеђ гаси и не заробљава дугим спавањем.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати; она то чини на врло разне начине и са дубоком нежношћу.

Сваки је знао своје дужности; знало се тачно шта се не сме урадити и како се у свакој прилици треба понашати. Све се ово одржавало самим предањем, без писаних закона.

Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити. Она може остати у кући поред друге жене. Признати јунак се жени само девојком од славног рода и обратно.

Тако кад „убава мома“ каже драгоме: Не ли сме пуста роднина? он одговара: Високо дрво сем нема, убава мома род нема, јазе ћу тебе да земам.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам. У томе и лежи хармонија нашега брака, што једно друго не узнемиравамо.

НОВАКОВИЋ: И замислите, сад и ја морам да идем по радњама. СПАСОЈЕ: Што ви? НОВАКОВИЋ: Моја жена не сме ни корака од куће сама. РИНА: Замислите да се сретнем, ја не знам шта бих радила.

СПАСОЈЕ: Опасност, разуме се да је то опасност! ЂУРИЋ: И брига која у овоме часу вас тишти не може и не сме остати само ваша брига; то је брига целога друштва, то је брига и саме државе, ако хоћете. СПАСОЈЕ: Па хоћу, дабоме!

Са горчином и болом.) О, колико много неваљалства, а колико мало храбрости; зар нико, нико зар не сме да каже: је ли то истина, је ли све то истина?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи? Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин!

Могли сте да га поставите пред митраљез, он не би прекинуо. Будите убеђени у то, Меланија! Зар жена у њеним годинама сме да поверује у тако нешто. - Питам те, сме ли? - поновио је. Ја нисам био способан да пресуђујем о томе.

Будите убеђени у то, Меланија! Зар жена у њеним годинама сме да поверује у тако нешто. - Питам те, сме ли? - поновио је. Ја нисам био способан да пресуђујем о томе.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. — Ни то не сме фалити. — Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак —

Је л’ у два бурета? — Јесте. — То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли

Пита доктора колико мора чекати. Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”. Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати. Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.

Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”. Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати. Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.

Познају се и поздраве. Наравно да Шамика ту не сме фалити. Шамика обучен као да је из кутије искочио. На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако

Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити. Прва посета не сме бити дугачка. Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: — Кад буде овде бал, хоћете доћи, Херр вон Кирић?

Збогом! Оде одважна Матилда. Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне. Дође кући. Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.

Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту.

) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида решт (од нем. Арест) — затвор, хапс рештаурација, рестаурација (лат.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.³ Забрана која се односи на обоје младенаца је та да када полазе на венчање, не

У Србији млада не сме имати ни иглу ни маказе у пртљагу, па ће јој прво дете бити мушко.⁵⁷ У Црној Гори верују да ако мушкарац нагази на

¹⁰ Код нас се сматра да трудница не сме да ломи дрво па да га онда остави несломљено, јер ће јој порођај бити тако тежак да може умрети.

У Босни трудница не сме да гледа када се плот плете и када се коље побија, јер ће се иначе мучно порађати. Док је жена трудна не сме на себи

Док је жена трудна не сме на себи самој ништа шити, да не би тешко рађала, верују у Прапутнику. У многим српским крајевима када неко уђе у кућу

У бољевачком срезу трудница не сме да окреће прасе на ражњу, да јој се при порођају дете не би окренуло наопако.¹¹ Многи од ових обреда који се изводе

То није необично с обзиром да је вода праизвор живота, симбол плодности, али и лакоће. (Не сме се заборавити да се при ритуалном просипању воде каже: „Нека иде чисто и бистро као вода.

Трудница, на пример, не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не

⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по

“⁴¹ По истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.

⁴⁸ Из истог разлога за плод су опасни и црви. Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и

Табуисане биљке. Трудница не сме чупати лан, јер ће детету опадати коса. Она не сме ни да држи воћке кад се калеме јер ако се калем не прими, умреће

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још једном падне иње и њива се

пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Понекад се догоди да у препуној градској кафани седи сам са својом девојком, а да нико не сме да му приђе. Цео град стао је на страну његове жене.

Београд се, дакле, мора увек освајати из почетка. Знао је само једно: ни по коју цену не сме тражити преноћиште код оних малобројних преосталих пријатеља! Потписао би тако неопозив документ о свом неуспеху.

Она не сме постати блазирана већ у својој петој години. Она се мора научити правим вредностима! Маки се концетрише и пази на

Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде. Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога. ОТАЦ: Дигла си је с тим проклетим модама па и онај који би хтео, не сме да се усуди; а опет други траже колико не можемо.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

) Дечју књижевност, дакле, ваља оделити од побројаних граничних могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта

Он је предводитељ о чијем се раду не сме судити строго и отворено. Он је лучоноша, неодговоран и недодирљив. Зар овај положај не подсећа на посебна права што

Пура-Моца је дат као пример како дете не сме да се понаша; што тај пример нама, данас, не звучи најубедљивије, криви су ломови и преврати који су у међувремену

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме. Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће

НАНЧИКА: То сад није у моди. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије. И која се српска кћи сме тога одрицати?

ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна. ЗЕЛЕНИЋКА: Ух, ух!

Зашто тако снуждени, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе. ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу? ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе.

ЛЕПРШИЋ: Ето тако! Народ се тукао и крв проливао, па зашто? — Ни своје власти да не може имати. СМРДИЋ: Али како то сме бити? ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте!

ЖУТИЛОВ: То не сме да буде! ЛЕПРШИЋ: Тако је. Но и заслужили смо, јер немамо људи. Узмите средоточно правленије, које је ови дана

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Априла 1793. добио је продужене привилегије још за петнаест година са тим да не сме штампати ништа што би критиковало стање у земљи или давало повода ма каквој тужби.

И у име њено он ће целога свога века давати своме народу »савете здравог разума«. Човек је утолико слободан уколико сме и може да слободније мисли и расуђује.

Између народног језика и књижевног језика не сме бити разлике: »што год у језику нашему није народно оно није ни српско«.

Он је свој човек и самосталан дух; он уме и сме да мисли својом главом, без обзира на то шта ће други рећи. »Кад би се ја, писао је 1820.

развијање, и да је језик Вука Караџића и Ђуре Даничића дефинитиван књижевни језик од кога се, као од неке светиње, не сме одступати.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби? Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба.

Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби? Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас.

Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин, и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати. Али је он и то знао да ће ту наредбу свак, па и сам наредбодавац слабо зарезивати.

век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он. А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи

“ На прси он њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет натраг У пређашњи не баци сан, сад она Отвара око, па се горе диже,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Она је полудела! Направиће ми сцену! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Сад све може и сме, тешко њој! Учини како је казала, нек види дете! Не знам како ћеш, не питај ме, али снађи се како знаш и умеш!

Јусуф разгледа ножеве, Хасанага се убрзо враћа.) ХАСАНАГА: Јес видо? Дошла маца на вратанца! Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио? ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла...

— Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже. Као да не сме да ме погледа. Само се једнако раскопчава, хлади, заврће рукаве на кошуљи, и гледа некако чудно, меко.

А она као да зна за то, па не сме да се окрене, само мене јаче грли и нија се, спотиче о најмањи шљунак. Зауставља је најмања гранчица и трзају је и

— Поздравио вас татко и мајка да довече, како мож’ да мож’, дођете на славу. А ко сме да им не оде? На очи после да им не изиђе. А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава.

Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека

се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. — Нане, нане, мори!! — заплакала се. — Нане, нане...

Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој. Испочетка њој је то било тешко. Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не дâ да се то

И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме; све од страха да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...

И испред Анице укочено, све више почне да се диже. Поглед му строг, мрачан, упрт у њу. Она ништа не сме. Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем, и почне да јеца: — Твоја, твоја...

А она ништа не зна. У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

мо'ш одерат смелом десницом са божја лица недигнути вео, на наличе окренути нам га, да и то смртна сила која сме ни онда не, ни тад, ни тако не! Не будите га, смилујте се на њ!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ко нађе да скине онога зеца, зец би се сам заклао, сам одерао, сам исекао, сам приставио, па се сам скувао; али то не сме нико учинити за своју главу.

Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много

то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да комегод кажем, одмах би ми одлакнуло.

Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не утопи; а мајстор му одговори: — Не бој се ништа, него скачи.

Старац поведе коња по вашару, а сав се вашар слеже око њега, па се сви стадоше згледати, јер нико не сме ни да запита пошто је. Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље.

да плата буде добра, али се уговори и то: да га има овај служити док кукавица не закука, и да се ни једна страна не сме наљутити, јер иначе онај други властан је да му вашу с леђа одере. Тако се и погоде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја. МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас?

ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго! СОФИЈА: Али... ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“. Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу.

ЈЕВРЕМ: Шта, снао? Трактат је потписан и не сме се кварити. СОФИЈА: Оставите, браца Јевреме, видим, да ту не помаже ништа.

Ајде, да ми да какав лек. ИСАЈЛО: Е, он је доктор философије. МАНОЈЛО: Па? Зар ако је доктор Софије, не сме и мушке лечити? ИСАЈЛО: Видиш да си прост. Море, философије доктор, а не Софије. МАНОЈЛО: Па добро, добро!

ЉУБА: А кад се момак и девојка загрли? СТАНИЈА: Грле се који су неваљали. Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују. ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали.

ЉУБА: И то може бити. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: Дакако. Најпре је жена дворила мужа и не сме да седне кад он руча, а сад жена седи у горње чело. СТАНИЈА: И жена господар у кући? ЉУБА: Дакако.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Та сцена изазива у мени сузе од смеха, морам то одмах да вам признам. Мислим, читава та ствар, у којој нико не сме први да прекине чекање и да скрене поглед са кваке, ако већ схватате шта оћу да кажем.

А, у ствари, све је лажњак, само нико не сме то себи да призна, па тако издржавају нечију туђу представу о отменом животу, а сати пролазе ли, пролазе и Нова година

А што се тиче љубави, то је најкомичније пред Нову годину, мислим. Нико, наиме, не сме да се поџевеља са својом мачком; јер, ако је случајно изгуби —кога ће да шлепује на дочек?

“ Видела сам једног лапонца у троли, држи сиромах прсте на Де, онако како су му их унуци наместили код куће, па не сме да испусти позицију све до кафане у којој свира. Боји се — заборавиће!

У Мишарску му се не иде, шта ће тамо? Зна се: гајба ладна, а светло не сме да пали, не да газдарица, да се троши струја.

Поставља само једно суштинско питање: „А сме ли тамо да се пуши?“ Када га убедим да сме, и последња препрека је отклоњена!

Поставља само једно суштинско питање: „А сме ли тамо да се пуши?“ Када га убедим да сме, и последња препрека је отклоњена!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме. ЖУЋИН ОДЛАЗАК Откуда, ни сам не знам ти рећи, туга ми у сан долеће. Откуда?

А гдје то пише, тако ти песме, да станар кућу возити не сме? С кућом на себи могу се ритати, никога зато не морам питати, спавати могу, могу пушити, могу је, најзад, одмах

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Човек Карлос, који је имао да ми га донесе, није могао јер му се жена разболела. Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла?

— Гледај како се ухватила за штап. Он јој је стрпао штап у уста и она загризла, па сад откако је дигао увис, не сме да попусти да не би треснула. — Шта ћеш чинити? — Шта се чини са змијом? Убићу је.

„Смешна ствар, мислим за себе; веровало се, пошто је последњи рат био тако страшан, да други више не сме, не може доћи; бар док не изумру сви који су га доживели.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ВИШЕ ЊИХ: А он? АГАТОН: А он само гледа у земљу и ћути, не сме да ме погледа у очи, јер бих му ја из очију прочитао тестамент.

САРКА: Ију, какав благослов? АГАТОН: Тако, верила се, удаје се! СВИ: А!!!... МИЋА: То не може бити; то не сме бити. АГАТОН: Тебе ћемо ваљда да питамо! ПРОКА: Ама, оставите га људи да нам објасни.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Нареднику су поигравали мускули на вилицама. Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају.

А бунар са ђермом одмах иза нас у забрану, па вода хладна, бистра... Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли.

Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња.

Наше одступање мора се извршити у највећој тајности. Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана...

— О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори? — обрати се један пешадијски потпоручник Александру, лупкајући по предњаку.

— Ама, ми ћемо да заглавимо будак ноћас — вели ми Александар. Предосећамо да смо на крајњој граници докле се сме ићи. Или се то нама само чини у овој мрачној ноћи. Али не смемо даље.

Командир се обрати мени: — Не сме се Ни помислити да изводимо овде наше запреге са топовима. Остаје нам једино да се ти сјуриш у сусрет батерији и

Био је још жив и непрестано је махао ногом. Војници га гледају и ћуте, нико не сме да му приђе... Било их је са разнесеним грудима, други су лежали непромењени али непомични, као да су заспали.

И вратио се код својих другова на договор. Међу војницима пуче глас који не сме да допре ни до ува каплара: на фуражним колима украден у току ноћи точак.

„А крађа би се десила баш да је и он водио рачуна“ — мислио је љутито поручник. Али он то не сме да каже, те нестрпљиво шмикну кроз нос.

Командант упорно чека и вели: — За мога ордонанса официра не сме да постоји препона. Рекох му да је мој коњ узет из запреге и да није научио на препоне.

Рекоше нам да смо на крајњој граници до које воз сме да наиђе. Идућа станица је већ изложена артиљеријској ватри. При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ха-ха-ха... Па то су најобичније појаве у школи ; То већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи. — Мора, братићу!...

»Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити... Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...

Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.

Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.

А Гојко занемео, смрзао се, па не дише. Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо. Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме.

— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.

Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге.

Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад? Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.

— Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.

— Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.

Као да се пита: шта је ово, чије је ? Ко сме ово узети у своју руку ?... Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким

Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун. Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара. — Шта ћемо са школским прирезом ?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МАЈЦЕН: Ко овде поставља питања, ти или ја? СОФИЈА: Зар овде не сме наглас ни да се размишља? МАЈЦЕН: У пријави каже и да користите лажна имена! СОФИЈА: Лажна имена!

А док се не заврши представа, морам да останем сасвим трезан! Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну!

Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну! ГИНА: Побеже човек од смрада твоје ракиштине!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Море, и обале где лотос зре, и вратих се, блед и сам. На Итаки и ја бих да убијам, ал кад се не сме, бар да запевам мало нове песме. У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте!

Или ћу великим патриотама, што говоре само о сељаку, што не сме мирисат на балегу, него на месечину млаку? Или ћу тамо, где грде самоубице, и тврде: да је то париски утицај?

Само, после дугих преговора, књижара је тражила да ниједно дело не сме бити дуже од 7 табака. Поред тога, та књижара, однекуда, умешала је у то и професора Универзитета Владу Ћоровића,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи? — Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто?

— рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи? — Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.

неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме кварити, нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима

— То ће, заиста, бити врло значајна ствар. А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? — упитам радознало. — Зашто не, молим вас?

Министар, да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној

Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да рескира службу.

Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака па је вођа до амбиса.

Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу. Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.

Чл. 8. Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. Чл. 9. Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. Чл. 10.

Чл. 10. На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. Чл. 11. Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...

Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...

Наместисмо се сви у један ред. — Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево. Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати...

Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор;

Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили. Али и кроз густе гране виде обоје, и још не верује себи да види добро...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке. ЈЕВРЕМ: Ама, па није преотео жену, заступа је као адвокат!

ЈЕВРЕМ: Ама, није, брате, ја то само онако, на пример. ПАВКА: Нећу ни на пример. Такве ствари не сме ни на пример да ти се десе. Разумеш?

И такав човек заступа правду пред судом, и такав човек сме да се кандидује за народног посланика. На част странци која ће се и таквом перјаницом закитити! Сима Сокић”.

ИВКОВИЋ: Нећу! ЈЕВРЕМ: Е онда... да знаш... нема ништа више... јест... нема ништа више... (Не сме да каже.) ИВКОВИЋ: Шта нема? ЈЕВРЕМ: Па то! Не можемо више заједно под истим кровом и отказујем ти квартир. Ето ти!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином.

књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други

А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица. Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи

То је све што се сме тврдити. А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се

И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!

Кућа је светиња. Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу

« И власт остане, не сме даље. Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било. Мића је знао неколико за село потребних

А почиње се допис овако: »Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. И право је. А зар сме друкчије да буде?! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице.

Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити. Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.

Смемо ли ми бити равнодушни!? Ми, који смо и сами поникли из слободе?! Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У ствари Тога дана све се било изопачило. Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не?

Из Врпоља је Врпољанин; а врпољац је вепар Утовљен онде, или воз, у којем се игра пар-непар. Вепар сме погрешити — Бог није дао разум свињама... А Тодор се често пита да л га је дао и нама...

Даљ, Кнић ил Рас — И да три старице нуде човека На продају, узвикујућ на сав алас Цену — што по закону се чинити не сме: То је садржај ове приче, односно песме. Необична повест!

О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у коштац са друштвеном стварношћу не уме, и не сме. Остаје му утабана, ничија земља апстракција, и комуналних проблема.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.

А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. Па се тек занесе, почне на сав глас. Мати не сме да га прекида. Само га отуд, из обасјане собе, слуша.

Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на

Јер, за Бога — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман! Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да

Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и

јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.

очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.

Знала је да они то и тако са њоме не могу да чине. Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...

Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети

А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају, Софка не сме да прекорачи, догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа који ће део од имања, које парче њиве, који дућан

Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.

А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде... Чу га како се овамо к њој враћа. Дише толико да се Софки учини како се цела соба креће.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

О, то је тајна и боља и гора Но свет сазнања; и њу не сме знати Лик нашег дана, наших мисли мора; А дуг је пут, да их њиме прати Једна ноћ само. ИИ — Вратимо се. — Зора!..

А у души, као марш погребне песме, Цвили, као у сну буновном и грозном, Плач и страх за њима што се рећи не сме, У сумраку нада жалосном и позном.

Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи. Али су ми једно обећање дужни: Па им суза за мном не сме тад потећи, Ни уздаси тешки, ни вапаји ружни.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кад дрмне онога у среди, он се укочио као колац, па не сме да мрдне. „Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ко нађе да скине онога зеца, зец би се сам заклао, сам одерао, сам исекао, сам приставио, па се сам скувао; али то не сме нико учинити за своју главу.

” Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не уто | пи; а мајстор му одговори: „Не бој се ништа, него скачи.

Старац поведе коња по вашару, а сав се вашар слеже око њега, па се сви стадоше згледати, јер нико не сме ни да запита по што је.

нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од мене; и у ову кућу не сме нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти једна ниси се плашила овамо доћи, ваљада си

Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много

то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је” вели „да комегод кажем, одмах би ми одлахнуло.

Кад прође неколико дана, ето ти Бибер- | чета, и каже да је он избавио девојку. Сад цар коме ће да верује? девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити; те цар нареди да им суд суди.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Не дам ја да се провоцирам са сваким! АНЂЕЛКО: Има кењаца што трпе сваку увреду! МИЛЕ: Важно је да он не сме ништа физички! СТАВРА: А ко каже да не смем? МИЛЕ: Ама, нисам ја тако мислио, пусти ме! ИКОНИЈА: Ћоро, побиће се!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш. Знаш да када он дође, да се не сме ништа по кући, да се лупа, док се он не пробуди. И када знаш, бар ти ћути.

Јер, да тебе нема, шта би од нас, од ове цркве и вере било?! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао? ВЛАДИКА А, не. Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара...

Намести ми те јастуке. МЛАДЕН (пометен, помаже јој, намешта јастуке иза ње, окренувши главу, јер не сме да је гледа: брзо се опет измиче). ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха! Гле како се збунио, како је поцрвенео!

АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Губимо се по странпутицама, а чини нам се да смо на правом великом путу; ко нам сме рећи да нисмо? Готови смо нама[х] на кавгу. Свак се себи чини на правом путу, а другога суди за изгубљена.

кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент[а], казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати. Био сам као на ватри од стида.

на опазу и да добро гледа што ће пословати; да се он боји јести и пити преда мном, а смејати се и шалити за главу не сме. Силом би ме натеривао да ручам, називљући ме дивијим свецем, и често би ми овако говорио: „Упамти ти моје речи.

да човек може од једнога узајмити за одужити се другому, и тако даље, док умре и утече, пак онда нек трчи за њим ко сме. Обаче ја се заисто у ово не уздам: та шат не умрем до десет месеци; нисам ја сâм на свету; то би прави сијасет био!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ни сенке више нема да црта по тлу. Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Па да моји непријатељи пишу у плакатама и новинама да сам лажов? Нека изгубимо хиљаду дуката, реч Катића не сме да се погази. — Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи.

Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то... — не сме да ћути, јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао, али га Аћим

Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној. Опрости ми, много сам несрећна. Очи јој се овлажише.

— Је ли дошао? — Није — слага. Гледа га упчашено, хоће да га заустави, да му нешто каже, не зна како, не сме, а он одлази. Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе.

Стубе опет закрцкаше, и кад виде да Симка марамом брише сузе, Ђорђе ускипе од љутње: — Не цмиздри! Вече не сме да те затекне у мојој авлији. Да се изгубиш занавек... куд знаш! — Зашто га тако гледа? Смешка се, кучка.

Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим

А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао. И ти ћеш родити мушко. Он ће да ћути, мора, не сме ником да зине, платићу му, убићу га! Кад ја наређујем, мораш. Истераћу те из куће ако нећеш. Учини ми то.

Значи, није истина. Ситно, љигаво, гадно. А зашто му је јутрос рекла? Ђорђе седе на столицу. Дуго не сме да пита. Не може од мрака у глави. И ако пита, биће мрак, ноћ, црвени кромпири. Сада, у кухињи, све ће се свршити.

Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали. Она с лампом стоји више његове главе. — Бежи! Нећу одавде.

Ивица довратка жуљи му чело. дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту.

Рукама као врежама обви жену, не зна да га она мрзи, ћутањем јој казује грехе, не сме да пита кад ће родити, руке плашљиво миле по њеном трбуху, њој гадне као гуштери, па се одмаче и припи уз даску

Сви знају. Може пољем около и само поред неколико кућа да прође. Нећу. Ради оног несрећника. Сада га не сме оставити. Казна. Данас мора бити с њим. Полази кући најдужим путем, кроз село. Свима да се покаже и сви да га виде.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Убрзо постаде највиши дечак у разреду, јачи и лепши од свих, али га је мучило што о Златној краби мора да ћути, а не сме ни да слаже. Мучило га је то толико да заборави да спасава заробљене ракове и рибе, заборави своје чудесне приче.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На мркој кадифи има их разних а све су недоступне: не због стакла што их брани од додира, ни због кадифе која се не сме дотаћи, него због слова која су, црна и златна, сасвим непозната.

Тако се, сматрао је Вучић, даље нити може нити сме јер ће Кнез, брзо, довести у питање све што је створио а Кнегињини синови наћи ће се у прилици да отплаћују опаке

Снег је почео да пада а карпатски ветрови да дувају, зима се испречила. Анастасијевић је знао да не сме да пристане на препреке: оставио је лађе у зимовнику а вреће са новцем натоварио на саонице и кренуо кроз беле

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!

Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.

буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.

Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме. Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м. Ђурчин ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО?

Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен, пригушен К'о све да крије своје мистерије.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нису ли они то, онда је она склона паду. О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“.

Али ћеш ту своју одлуку саопштити команданту брода тек кад будете имали Родос иза леђа, јер нико не сме знати куда си отишао.

Њихова вредност је баснословна - а мој поклон, којим морам да му одговорим, не сме бити мањи“. „Сигурно!“ „Како да га створим и опремим?

Човек који нема висок положај и титулу, или није богаташ, сматра се овде за барабу, а такав се не сме ни појавити у салону госпође Лавоазије.

Но наука не сме застати пред било којом тешкоћом. Што мени не пође за руком, биће могућно позванијима и способнијима“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зна он да није престолонаследник онај коме кличе, али то представља неку врсту бунта, за који му се ништа не сме, и зато у инат и неуморно наставља: — Живио престолонаследник а... а... а... Ђорђе!

аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр... И он прави покрет руком као да нишани. Па настаје трк и узбуна око штаба.

Али се у смрт понова не сме. И онај живот јадне Маслове, горак, отрован, чемеран, бољи је, бољи је ипак од смрти. И сав онај ужас прогонства, онај

И увек, и на сваком кораку, саплиће се човек на њу, и она га опомиње да не сме и да нема права бити млад и онда кад он свим својим нервима, сваком својом жилицом и целим својим бићем, осећа

Тако више не сме бити. Ти се не смеш напустити, ти се не смеш на мене угледати, јер ја сам друго; кунем ти се, ја сам нешто сасвим

Ништа, вели, нама не сме да промакне, нити ја смем да се изрекнем да сам демократа, ако је тај муштерија, рецимо, радикал.

Та опомена била је просто у томе: да се овако као досад више нити сме нити може, и да се догурало до оне крајње тачке и границе, толико опасне, и кад се одлучно мора кидати: па или остати

Само стид, страшан и неиздржљив стид, и то да се поглед не може подићи, не сме ослободити земље. Онда је стао, био је готов.

Док је батерија јурила поред нас; пуковник Недић спази проту Комненовића, коме јутрос беше саопштена наредба да се не сме удаљавати од дивизијског штаба. — Где сте ви, г. прото — узвикну дивизијар, пола у шали а пола у збиљи.

Трифун пође с референтима, непрестано доказујући, да се Феризовић не сме оставити без војске. „Бар једна чета“ — каже он.

Међутим као што сваки добар војник мисли тако је и он оправдано сматрао: да се својевољно сме зауставити једино код чина ђенералског.

Хвали он и узноси своју пушку, и каже како има руку и око сигурно, и тврди да се он неће и не сме и не може преварити, па пристаје да се опклади, те сви добро гледају оно дрво бестрага далеко да се сутрадан не би

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. — Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем.

Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. — Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети

— Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум. Сад ти знаш како ћеш... — Не бригај. Играће ми без свирале.

Е, нећемо више тако. Мора се радити како ваља, или никако... А шта ли ће рећи Вујо ?... Ко му сме на очи изићи!...« Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.

— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.

Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље. Па сад отвори очи. Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.

Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа. Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.

— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. — Знам, али ако намораш кога? Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но

да их, онако старински, смело у очи погледа.. И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима... Нека га.

још не сме... Али ко зна... може још доћи одговор... И срце се опет почиње растапати... — Хвала, господине! — одговори он и седе

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много

то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло“.

Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не утопи; а мајстор му одговори: — Не бој се ништа, него скачи.

Старац поведе коња по вашару, а сав се вашар слеже око њега, па се сви стадоше згледати, јер нико не сме ни да запита пошто је. Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин, па завио чалму око главе и спустио хаљине до земље.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Брзо приђох ближе: без погледа ока оба, У два ока леже деца к'о два гроба. ИИ Не јавља ми се. А има кад. А можда не сме! Ко ли јој пречи? Десет месеци равно је сад Од растанка нам, а од ње ни речи. Све ми се чини узалуд сам чек'о.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

То је озбиљна грешка. О новој идеји се не сме судити по непосредним резултатима. Мој систем преноса енергије помоћу наизменичних струја дошао је у психолошком

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Ни један ни други утицај не сме се умањивати без озбиљног угрожавања узвишеног циља који је Ратерфорд назвао “Историјском мисијом америчких колеџа.

Не заборавите само да Тиндалов стипендиста не сме никад себи дозволити да лута као ”гуска по магли”, већ мора држати усправно своју главу као лабуд, његово тело мора

Наравно да не знате, нити има човека који то зна, па ипак ко сме да тврди да не постоји егзактна наука о материји? Да ли поричете да је астрономија егзактна наука?

Ја верујем да се израз ”материјализам” не сме примењивати на Америчке Сједињене државе у овом граду, који је само пре неколико месеци ослобођен од аустријског јарма.

Ко обучава коње, не сме никад мислити на себе већ увек на своје вољене животиње. Он мора бити стрпљив и упоран, љубазан и осећајан, опраштати

Ћипико, Иво - Приповетке

Види га сваки дан у дворишту; мимогред, погдекад, добаци јој покоју реч, али она не сме да се с њиме упусти у разговор: чини јој се да свако у њу подсмехавајући се гледа, и да стражар особито на њих двоје

пресити, а он је гладан; њихове собе су загрејане, а њега студен бије; они се возе колима у шетњу, а он пешачи; он не сме да пуши, а њихове собе су задимљене од херцеговачког дувана. Бунио се, није им више веровао.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И као што се истицало да руска не сме бити њена копија ни провинција, него улази у засебан источноевропски и азијски културни круг, тако исто и српска улази

Лична имена су, можда, једине речи у модерним језицима које су сачувале нешто од прастаре митске семиозе. Зато се и сме говорити о преласку из једне у другу хипостазу.

Он се не може и не сме ослонити на језички спонтанитет и завичајну милозвучност кад је већ једном постао свестан да управо они – као и чиста,

Тако ће сваки читалац моћи непосредно да прати рад пишчев и да га процењује. Треће, приређивачева апаратура не сме бити гломазна, ни у првом плану.

И не сме се дозволити да остану недовршена сабрана дела Лазе Костића и Милоша Црњанског. Тек критичко издање, са свим верзијама

Крај века захтева се напише таква историја. А књижевно искуство које је овај век донео захтева, опет, да она не сме бити спољашња, него да мора понирати у унутарњи построј сложено грађенога језичког уметничког текста.

А о томе како ће изгледати наша књижевност и култура у наредном веку, засада се не сме ни мислити. једино што нам са сигурношћу остаје јесте књижевно и културно наслеђе, које ваља с још већом преданошћу

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!...

У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!... А зашто?

ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет? ЖИВКА: Почасни конзул. ЧЕДА: Како? ЖИВКА: Тако, почасни конзул Ни...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Штавише, не сме се занемарити да сличну улогу повремено добијају и тела других ликова. И уопште је, код Станковића, телесна страна

Овај, ако се тако сме рећи, знатно проширени али и контролисани синтаксички еластицитет заправо је основица за писање књижевних текстова са

не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман!

неку лудост (пркосиће, кренуће кривим путем, подаће се некоме и никад се неће удати) за коју унапред зна да је не сме учинити.

то истаћи, мислимо, зато што се на особине књижевног лика, посебно на психичке појаве које су код њега описане, не сме гледати као да су непосредне, изворне; оне су испосредоване улогом коју је лик добио у наративној структури; та улога

навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког.

Она - у драми Ташана - после мужевљеве смрти такође не сме мењати кућни размештај предмета: све мора остати како је било док је муж, својом вољом, несметано могао управљати.

Суштина забране, онако како је Ташана доживљава, своди се на то да су у просторним ограничењима (не сме се мењати место предметима међу којима се јунакиња свакодневно креће) отиснути морални прописи (не сме се пустити на

(не сме се мењати место предметима међу којима се јунакиња свакодневно креће) отиснути морални прописи (не сме се пустити на вољу своме телу, својим чулима и нагонима).

„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Тако и Злати, као удовици, није било допуштено да иде средином улице у вароши: „Када иде чаршијом, никако да не сме средином већ само једном страном, и то све уза зид”.

ИИ Свако књижевно дело има извесне особине које читалац лако запажа а тумач их не сме мимоилазити. Међу такве особине иде реченица (тип реченице) којом су Сеобе исприповедане.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ти ми некад сачува образ, право је сега и ја да ти вратим... Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец... Ракије да се напијеме, ама турски, а не каурски... Седите!...

Сутрадан му рекли да иде својој кући: нико му ништа не сме учинити докле су они живи и на броју!.. Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица

Срећно је утекао и ено га сад у Вучитрну, али не сме ником ни да се изјада. А њега, Селима, позвали једнога дана у општину са обема женама.

Наредио је синовима да остану на месту и да нико не сме пушке опалити, а сам сишао на путању не скидајући још пушке с рамена. Наилази Мет Фираја.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут! Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор.

Нићи ће, мора никнути оно Што ’но је с тобом са неба пало: Што ретка милост посеје рајска То сатрт’ не сме нога земаљска.

И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава.

Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад’ и младост сама. Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати? Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?...

Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати? Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?... Побратиму Бранковоме!

Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај!

Шта је рекô, шта је стекô Братски загрљај. Па ко буде продерао Туђих зâмкâ склоп, Продерô ил’ прескочио — Тај сме рећи: хоп! »Стармали« 1887.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Каква сам, таква сам, за себе сам, и она је моја, видићу ко се сме усудити одвести је. МИТАР: Да видим, смем ли ја. ФЕМА: Само је дирни.

ЈОВАН: Е, мајстор Митре, само ја могу ш њиме на крај изићи! Чи је так панове? Ми сме друзја. РУЖИЧИЋ: Да поразит тја Вулкан молнијеју својеју. ЈОВАН: А, то ија не разумем.

ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје. МИТАР: Е, ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ако пред том речи скривим под челом ми поледица и дан поражен. Реч крв! најлепша реч која се не сме. А колико птица и звери у крви мојој преноћи!

варај врата, пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас непотребна Што је више глувих Песма добија у

прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено ни запевати не сме Пред новим злом које почиње да цвета?! Мисао која не уме да мисли Завлада светом.

Краков, Станислав - КРИЛА

Батаљон опет полеже у збијеним постројима позади те танке мреже од камења и људи. Опет су издаване заповести да се не сме спавати, и опет у поноћ провалио је на највишој тачки косе непријатељски строј, и бајонетима без пуцња узео ровове.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана. Старији ме воде да ми покажу неке свете маске.

смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно,

Људи се смеју. Играч, међутим, ни због себе не сме скинути овде маску већ на утврђеном месту иза своје колибе. Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са

Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци. Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

То је свадбена ноћ там–тама, и нико у њој не сме ни да дели, ни да бира, а тешко оном ко би о њој судио. Око поноћи се враћам истим оним путем у кампман, праћен

а човек је тражи само кад треба да је понова начини тешком; она је тешка скоро без престанка, а за то време ни не сме да иде с њом. Човек се такође сједињује са женом и у фетишу, када је нарочити там–там, мистерија или обред.

Питање је да ли ћемо га моћи извући, а, када га извучемо, да ли ће нас хтети даље носити. Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

Један ред каменова у шумици показује границу преко које играч, док је са фетишима, не сме прекорачити. Да би се смело дирнути у свирале, потребно је да све жене из свих поља около, буду уклоњене.

Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град.

Пре него што ће поћи да нешто донесе, Сенегалац мора да сврати кући, да би једне оставио, које тад не сме имати на себи, и да би узео друге, који су баш за ту прилику. Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је.

„Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Шта заплећете, шта ту заплећете? Командант ни у ком случају не сме да не зна где му је одељење. Ту нема оправдања, ту нема извине.

Да се спусти у поток пада узмиче друмом — не сме, јер нема кад — турска ће је пешадија пристићи. Изгледало ми је да је цве, све пропало.

Знате како се обично ту вели: »то су злоупотребе појединаца, не сме се због њих одмах осудити читава система и одмах дизати буна« итд.; та ви већ знате како се ту обично резонира.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским пољупцима. ЛXІИ Кад се молиш вишњем Богу, Не моли се дуго, много; Бог је добар, многима је

идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!

Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.

па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека.

Питање једно дрхта нам на усти, А ни то не сме нико да изусти, Ове две-три речи, пуне вечна јада: „Шта ћемо сада?..

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А треће чете још нема... С оне стране реке влада мртва тишина, као да су заборавили на нас. Нико од нас не сме главу да промоли. Повремено запрашти митраљез. Покушавали су гранатама да нас ишчепркају.

Дозвао сам каплара, и рекао му да на коленима приђе и саопшти сваком на уво да нико, за живу главу, не сме отворити ватру без мога наређења. У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану.

Али хлеб не доспе до бугарских заклона, већ падне на ледину. Онда Бугарин запита, сме ли да га узме. Овај наш му дозволи, али под условом да изиђе без оружја. Они један другоме даду реч.

Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом. Ни длака не сме да ти „фали“. Два војника су из једне рупе с тешком муком извлачила огромну бомбу, која је на задњем крају имала

Сад су ме упознали Добро, онај мерзер не сме жив да се појави... Здраво! — И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто.

Ви знате како је кад се одступа. Најкраћим и најбржим путем. Гомилања не сме да буде. — Ја бих још предложио, господине капетане — упаде Драган — да онај који приликом провлачења испод жица буде

је пола у шали, пола у збиљи, како није рђаво бити предострожан, и зато препоручује изрично да се на броду не сме певати, а нарочито се забрањује паљење цигарета кад падне мрак... Бато! — Драгиша превуче руком преко лица.

— Не сумњам. Али сада ја нисам у питању. Најзад, ја сам жена, боже мој!... Али реч је о Арлети. Она не сме да зна где се ја налазим. То је једно. А друго, што је најважније, она треба да остане са вама...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Најзад, још је једна околност у вези са грађанским песништвом важна; она се не сме мимоићи ни у овако збијеном упозоравању пред читање ове Антологије.

О дружеству ко сме слово рећи Тоди? На сенку се срди што поред ње ходи. Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру

Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби! Ал! ме прогутат не сме. Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини Да је дух мој сам бог. И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух.

Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета!

Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета!

Ако т’ ружу не даду мирисат, оком уживај; Ако говорит не смеш, мисли што с’ мислити сме. Што желиш, држ’ да ће т’ тек даљна зора донети; Знај да час ти сваки може и лепше што дат.

ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’ огањ живота, А земаљска тебе рука се коснут не сме. Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856.

Илиризам и Срби, Рад 247, Загреб 1933, 1—91, употпуњује Мамузићева излагања о заоштрености илирско-српских трења; чак, сме се, мислим, закључити да су укор и шибе, о којима Боројевић говори, песника Одзива сусреле баш у самоме Госпићу а нису

пише песме, понајвише еротичне, углађене, пуне рефлексија, види се да је много читао, особито немачке ауторе, али не сме ни код њега фалити да отпева штогод о српској идеји.

Поета српски, рекао би, само се у овој одежди с поуздањем задобитка уваженија и љубови пред народом нашим показати сме.” Ипак је Суботић и на овакву критику одговорио чланком у Серпском народном листу од 28. октобра 1843, 339а—341а, 4.

старинским песмама данас уобичајеними облицима ужасавао сам се у највећој мери; не само да се Боројевићево смертју не сме преписати речју смрћу, него се, доследно томе, и смерт мора оставити у таквом облику: моја намера није била, а мислим

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Отворено ти је Све грдно благо наше ризнице. — ЈЕЛИСАВЕТА: Добро... употребићу! А савест?... хм!... А ко сме питати? Где се спасења тиче вашега, Ту правда, савест, нек’ се уклони!... А друго — нисам ли кћи Венеције?

Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!... СТАНИША: Па ко сме рећи — Да на Латинке рубин-усници Притворство лежи срца лажљивог, Кад ево сушту збори истину!...

За Шуловића и за Мићића — Премда и они место имају У мудром збору твога савета, — Али по жељи Иван-беговој: Не сме се ништа важно решити Без брата твога млађег, Станише. — Па где су они?... Где је Станиша?...

Станиша је Турчин!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то — зар и то? Па ко сме рећи, Да му не беше мати блудница?... КАТУНОВИЋ: И седог орла мрки синови Истурчише се — и Станојло, И пет стотина

Док су ти ове груди коштане Нежности дивне чврсти оклопи, Мирисне косе т’ длаку свилену Ни поветарац не сме такнути — Не, госпо, не сме...

коштане Нежности дивне чврсти оклопи, Мирисне косе т’ длаку свилену Ни поветарац не сме такнути — Не, госпо, не сме...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ето, молим вас, људи, пала му у руке једна крупна ствар, могли би најмање петнаест њих да ухапсимо, а он не сме. А где је он, бога вам? ЖИКА: Отишао да пошље депешу министру.

(Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве. Ако те почем неће да послуша, а ти кажи телеграфисти да не сме ниједну депешу, па ма ко му је поднео, откуцати док ја не прегледам. ЖИКА: Па то је цензура. КАПЕТАН: Него!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ. Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.

Али Младен је знао зашто је она таква. Не сме да плаче, жали. Због њих. Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.

Али Младен је знао зашто је она таква. Не сме да плаче, жали. Због њих. Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије. Јер када би она, онда шта је остало за друге?

Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.

Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.

што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.

Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је. Да су ту, у старој кући, по кујни. Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.

А да му каже? Ко сме да му каже? И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.

Сузе само што јој не груну и не закука углас. Па бар да сме да га изљуби! Ни то. Ено га какав је: строг, нем, каменит. Само строго стегао усне и као да не дише.

— Пољуби ме! Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. Она паде пред њим. — Ох, бре, синко!

Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је

уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кад сватови дођу пред младожењину кућу, мећу барјаке на какво дрво пред кућом, али то никад не сме бити б. (СЕЗ, 19, 1913, 154). БАДЕМ Мандел (амyгдалуѕ цоммуніѕ). Бадем, бајам, мендуо, мигдал (Шулек). Б.

, ѕ. в. метиљ). Б. л. је најуниверзалнији апотропајон у биљном царству, и један од најјачих уопште. На њ »не сме никаква нечастива сила« (ЖСС, 326).

Не сме се ни грана са њега одсећи, »јер је аловито«. Људи који су покушали да скидају са њега смолу, или покупе опале гране,

СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун. У околини Ђевђелије л. не сме изостати са бадњиданске софре (СЕЗ, 40, 82). Та л.

дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б. је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни за шта (Ст. Димитријевић).

Дим.). Брекиња је аловито дрво. Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу. »намерио би«: укочила би му се рука или нога, или би се и цео укочио, или би се

— С друге стране, в. л. је свето растиње (»од ње је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је да се склони у виноград (ЗНЖОЈС, 6, 149; 23,

С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу. — У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља

, »коју нико не сме оборити« (ГНЧ, 24, 261). Близу Крушевца била је раније некаква бара, која је лечила нарочито од грознице, а поред ње

ГЛАВОБОЛКА Ніеѕwурз ѕцхwарзе ‹= Сцхнеероѕе› (хеллеборуѕ нігер). Главоболка, главоболчица. Не сме се уносити у кућу, јер од ње боли глава, и кокоши неће да носе ако се донесе под кућни кров (ЗНЖОЈС, 19, 203).

се од потковице, и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из земље ножем, да не би демон, који је у биљци, побегао).

Пре [светога Петра можда је ј. припадала громовнику Перуну: тако се може разумети забрана да се пре] Петровдана не сме нико играти с ј., »јер ће иначе бити града« (іб., 146). Једна врста јабуке зове се петровача.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из тврђаве. Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно.

У њој учествују сви одреда. Полемику су почели монаси. Мантија је, кажу, света. Она је неповредива. Нико на њу не сме потегнути оружје. Онај ко њу гађа, гађа темељ цркве, олтар, у распеће тај гађа.

удобније кад бих се у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.

Неко промоли главу кроз отворена врата напоље и одмах се врати. Рече да се напоље не сме, јер олуја носи шиндру по дворишту и скида плоче са кровова конака.

Ако је грешка учињена, вели он, ту поправке нема, црква мора остати при своме са поуком да се убудуће тако нешто не сме догодити. Повратка нема. Човек може да погреши, црква не. Хтео сам да приземљим ствари.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ако се сме веровати описима који су се о њој сачували, та лађа је била изванредно лепа и удобна. Саграђена од горског дрвета које

Не дај Боже да за њега дознају научници који верују да им дух има крила. Песницима част и поштовање; њихов дух сме узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника морају ићи пешке, јер не смеју изгубити чврсто тле под

“ Породично предање говори да је та моја прабаба место речи бара употребила погрднију реч, коју њен отмени потомак не сме пером да испише, али ми њено нелитерарно нарицање ипак нешто саопштава.

Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на дру

То старо питање остало је, до данас, нерешено, па сваки научник, кад нема другог посла, сме о њему да размишља на свој начин.

Иметак може имати различите облике, па не мора бити увек материјалан, него сме да буде и духовни. Ако дозволите и тај његов облик, онда, и као бескућник, нећу бити сиротиња.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то

ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо...

Да ли треба још каква молитва, још какви парастоси, подушја, за све то треба деду, калуђера, да питаш. Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш?

Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па?

(Већ бесан): Који је то што сме тебе, децу и кућу ову ноћу да узнемирује? А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је?

Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване!

Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још... ТАШАНА (одбијајући): Не то, деда. Није нико, већ он, он, дедо, он, покојник!

То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Не бој се, ничега се не бој. (Прилази прозорима, отвара их.) Ево ништа нема, и не сме бити. Буди слободна, мирна. Али баш кад си толико уплашена, хајде да окадим, очитам и осветим водицу.

(Виче): Стано, донеси воде, босиљак! (Ташани): Не бој ми се. Све то није ништа, и не сме ништа бити. ТАШАНА (испод епитрахиља љубећи распеће на бројаницама): Хвала, хвала, дедо!

Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу.

И узми је, дедо, држи је колико хоћеш. МИРОН (потресено, посрће држећи се за чело): Не то! То не сме, то неће бити! А теби за то хвала! Ово ми је драже и милије него све што сам до сад у животу постигао. Хвала ти!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Закључала капију, на свима прозорима затворене шалукатре, изволте, ко сме! — Ми се са две стране граничимо плотом, и скоро смо као једна авлија, али бадава.

Ко то сме да „испражњује”, волео бих ја да видим! Црквена општина? Не познајем! Марка Влаовића не може „испразнити” нико, и никад

Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати. Ми деца не дамо да Ержа остане код нас и да слуша, и изгурамо је из собе...

Читао с тим да кад чита нико га не сме ништа питати нити што од њега тражити. Постепено, навикао се толико на тај живот духа и маште да је постао прави

— пита Јана. — Носим, дабогме да носим, и хлеба, и сира, и шта имам, само морам да се чувам да ме нико не види. Не сме се са апсеницима разговарати. Али ја разговарам. Пре неки дан су ухватили на вашаришту лудака.

— Он може, она мора; нема ничије кривице.” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.

Други старац пође у стан учитељев: све закључано, нико неће да чује, не сме да чује куцање. Трећи пође ка порти и парохову стану: гвозденом полугом затворен улаз који се иначе никада не затвара

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

прост момак у коју девојку заљуби, он тражи свакојако прилику да јој се допадне, помаже јој у сваком случају и једва сме изустити да је милује.

што у романима и трагедијама (као што је познато) само се онда спава кад која добра силфа, која се на јави показати не сме, или неће, ноћу доћи жели и своје љубимце о будуштности известити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на пример, бити и прљав, али пушка мора бити чиста; теби слободно може да се окрњи нос, уво, прст, али на пушци не сме бити покварен ни један шраф; ти можеш и да се изгубиш, можеш чак и да погинеш, ако ти то чини задовољство, једном

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се. По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха.

Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни пиштољ, а камоли метак... Као да смо изгубили главу!

Али командант ми рече како су из дивизије наредили да се не сме опалити ниједан метак без одобрења дивизије. — Ама рат је отпочео... потукоше пешадију — буним се ја. — А—ја!...

Никад да смркне, и да се једном већ стане. Војници све више посустају, и већ напрежу последњу снагу. Нико не сме да изгуби везу са својом јединицом, јер где би је нашао по мрачној и пустој ноћи.

Али омакох се и једва се одржах, придржавајући се за једно дрво. Сада смо силазили. Не зна се шта је горе. Нико не сме коња да појаше, јер се непрестано клизају и падају. Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе.

Објашњено нам је да од сутра морамо маршовати у колони и нико не сме да се издвоји изван колоне. Ако ли који војник падне од умора, морамо га носити до прве њихове станице.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

вода је сањао девојке; Зажарене му биле јагодице грозничаве На помисао: да једне малене дојке Никада додирнути не сме, Под врбама тек зеленим, на обалама Саве.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пију. Братиме се. — Искварио се овај свет! Све лопов до лопова! — лупа шаком трговац по столу, уздише. — Не сме човек пару у џепу да понесе... — Док има пријатеља и новаца ће се наћи!

Добије ли је — он ће свакога дана долазити, али то мора бити њихова тајна. Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку.

Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт. Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик. Чудна природа сликарева дара узнемири и збуни Царицу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Колико се пута отац ноћу дизао, ишао с пандурима. А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи.

Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане), подај им, и дајте им да једу и да пију. (Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије.

А код тебе! Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Иронично се осмехну саветниковица, Но ипак уздахну с тијем. Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа. ''Љубав је једна пасија!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али зар је мање фантастично оно што направе у биткама? Према томе, на Маркову „жећцу“ за вином не може се и не сме гледати као на обичну слабост према алкохолу. То је нешто друго.

По правилу, она се јавља онда кад неки јунак због околности у којима се налази не сме отворено да говори. На пример, свезани Радивоје (у песми Старина Новак и дели–Радивоје) употребљава је да би обавестио

“ Ал’ беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу, не сме јунак на нас ударити; ваљаде је нашао девојку, па нам иде, носи свадбарину, — жао му је што ће дати благо, са тога се

“ Краљ га не сме отправити сама, већ с њим посла Облачића Рада; обе љуте змије од крајине. Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру

“ Устало је тридесет момака, на три места све по десет стало. Кад на први десет наишао, нитко не сме пред њег да изиђе, да изиђе да коња привати, већ га сташе стрелом стријељати.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале

а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.

син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори! Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!

Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом

Ће се бијем, а ти сал да сеириш. Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.

па нека гу таг узне кој оће и кој сме... — Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац... — А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.

И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији. Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!

И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији. Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи! Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.

и начелник овако и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда, то не сме тако остати!

Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули,

Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана. Код Замфирових одмах осетише да није добро кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније да види шта је било. Зла слутња се обистинила.