Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. Али се небо затворило!... Молише се богу. Али је бог ћутао... Ни наде им не даде.
— Бабо!... Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... Старац посрте, а Петра се сроза низа зид... Радости беше и сувише за њих. 11.
— Благослови ме, мајко!... Петри ударише сузе. Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... — Мушка руко!... Одбрано нејаких, а поносе мајчин!... Иди, сине!... Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном. Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и, тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! А ти?
Прљава, никад неопрана кошуља вирила је само крајевима из хрпе старих минтана, те су јој се виделе чак и смежуране, бакарне боје, дојке...
Онда долазиш к мени, откриваш ме, подвијаш твоје кошчате, смежуране руке пода ме и, онако голишава, угрејана сном, дижеш ме из постеље и узимаш у крило, љубећи ме међу очи: — Ајде,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Влажна, кратка трава мешала се са брадом и миловала смежуране образе старца, док је земља помешана са трулим жиром и дрветом заударала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
луд за тим тушем-нéцессаире-ом, и небројено сам пута, у часовима бакине њежности за ме, узимао међу дланове њене малко смежуране руке, сасвим јој ведро гледао у очи и жудно питао . — Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики?