Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела и нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
њихових личности, о његовом трзању раменом и намјештању виолине, или о њеном старомодном фицху-y и о скакутању њених смежураних кокошијих прстију по клавијатури, којима је једва грабила октаве.