Употреба речи смежурану у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим? — шапуће.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Анастасијевић је гледао у лице тог Румуна које нимало није подсећало на смежурану суву крушку, и у небеса над Београдом и Дунавом, некако тамна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Онда затражи од једнога болничара шприц, узе неке жућкасте течности и иглу забоде у смежурану кожу. Затим се обрати полако мени: — Тхе, колико да му продужимо живот за неколико часова. Изиђох.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности