Јакшић, Ђура - ПРОЗА
беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне пакости...
“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. Она ме је опет пажљиво мерила.
Приђе и Стана, да ме, као девера у руку пољуби. Ја тргнем руку, она сва поцрвени, очи је оборила доле и више ме није смела погледати. Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање...
Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит. Син јој беше неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
после нас потомков наших потомци: да у време царствованија Ј о с и ф а Ф т о р а г о, римскаго императора, истина је смела с умереностију, но у исто време с благородном свободом свој глас воздвигнути.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Баш, што се тиче на прилику, нека га добро уреди, поздрави га!« — А видео га и он? — Видео, ја. Попадија није смела ући у собу док га нисам изнео.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!... Ти си мој најлепши и највећи дар!... Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!... А што тражиш да послушам, послушаћу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Никад и никуда није с њоме иштао, нити је она смела поменути да је куда поведе. Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде. А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се заузела и умиривала га спомињући му из давних
био, он је уживао у свирци, па ма то биле и швапске арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га
! Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа? Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата, ударало да искочи.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали. А Наза, од стида не би смела у никога да погледа а камо ли да кога изгрди и избије, већ би кришом из своје торбе преносила у Љубину, тобож да је то
Била је ситна, мала... Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи. Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их
И то зато што једном, кад није било по кући ко од слугу и слушкиња, није смела сама у његову собу да уђе и унесе му вечеру, те је тако он остао гладан.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она јединица што пред њом маршује, није смела напустити до доласка њезиних предњих делова. Али тако није било.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А његова сирота мати рећи ће: Целу ноћ сам на једној страни спавала, па сам ребра натиштала. Нисам смела да му се окренем. У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару.
А учила је и да игра. И у харфу да свира. А научили су је и штримфлама. Није више трчкарала боса, а није више смела ни да се кикоће. Ућуткали су је на ходницима у једном, будимском, манастиру Клариса.
Крила је то од Павла, а није смела да каже ни мужу. Сретала је Вишњевског, као духа, и у кући, у ходнику, кад би остала сама.
Само, она то није смела да каже, фамилији, тако. Павле је, међутим, причао да Росија има, у сну његовом, лице, не само тог огромног Руса, него
Као што је владао општи страх од Бога, у кога, ни царица, није смела да сумња – нити да то каже; у Кијеву је, у то доба, била општа жеља да се оствари сан Петра Великог – тестамент – да
А није смела ни да помисли да мужу исприча да се свака посета очева завршавала клетвама, за зета. Колико накјуче, каже, писали су
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој! - Како сте, милостива?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешће га обележава заменицом он“, пише Милићевић.³⁵ На Косову за жену је „име мужевљево табу, и није га смела поменути ни пред људима, ни пред женама“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ех, Жужи! Казала си му сигурно да губиш време с њим, кад стигосте до пите од јабука. Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'?
А што се тиче пића, које ти једино помаже да се опустиш — е, заиста не би смела више да пијеш! А знаш ли зашто? – Баш бих волела да чујем! – Зато што си аматерка!
Дете је неповерљиво ћутало. —Кажи: обоје! — рече отац. —У који разред идеш? —У трећи — рече поносно мајка. Није смела да подигне поглед, а осетила је да он већ стоји изнад ње и да чека. — Па, не знам...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Памтим. ЖЕНА: Ју, боже, како ми је било жао, али нисам смела! МУЖ: Добро, добро. ЖЕНА: Сад те могу миловати колико оћу, је л’? (Оће да га пољуби.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро. ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Кажите, да ли би смела Србија помоћи шиљати, да Русија није заповедила? ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је за оно доба била нова и смела мисао, од првореднога значаја за будућност. И ако је што жалити то је што се у XИX веку та мисао није довољно схватила
Али има једна ретка и смела искреност, одважност да се у песми каже сва мисао и да се у лирској исповести иде до краја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела. Ој ти секо Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе
Она стиже, ма тек глену, У дворове назад крену. Једном само глену бела, Али другом није смела. Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике! Од страха нисам смела, ефендијо!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је; није смела отићи, а да се не помиримо. Зна она да је тада не бих погледао и да бих је тако увредљиво пецкао, да би ишла као луда.
— муцала је. — Нећу силом, нећу! — почех. — Ако хоћеш дај, ако не... — И пођох. Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала. Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све.
Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре
Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било
Он, једно што јој је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се да тиме као не увреди покојника, што би му тим својим доласком „мешали се у његову кућу“,
Нарочито су њој, Аници, забрањивали. Никад, она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.
да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад. Сва је кућа била на њој.
Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава. А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли. А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...
У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије, морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она
Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа ко зна шта може тај помислити о њој. Сигурно рђаво, бешчасно.
Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Приметили сте да вас гледам у оној антикварници, је л' да? Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже!
Да ми је јасно начас завирити у ту твоју главу! — Размишљам о једној сиротој Ољи која није смела да докторира ... — Зашто? — улети маман. — Па због тога што би морала да ставља Др испред имена. А зове се Оља!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба. Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина
Кунем се главом, ово су дела Видрића Видре, ноћника смела!“ На млину у том шкринуше врата, ево ти Трише, веселог деде, угледа кости па истом дрекну: „Без мене, је ли, риба
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела. До године ћу имати право да се јавим на практични испит. — Где вам је чича Стојан?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...« Али он појми да његова Драга не би смела учинити оно, што је противно његовој вољи. И његова сопствена погрешка још више паде му на душу, и он потрча још брже.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео
Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад прослављају победника смела! Отмена, свежа, поносна и врела.
душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.
Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако
Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела
Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.
њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа! Међутим све то није требало.
Али то није смела. Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати заглéдала,
Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака. И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.
Али баш зато никако | више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно
Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са капије, не
Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави. Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.
Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови. А није смела да седне, одмори се.
А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али ти си увек, мила жено, бдела Бурном ноћи и кад дан злокобан сване, Отмена, умна, и часна и смела, Над домом нашим очима дијане.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Мати се обрадује изнајпре кад види свој пород, али се одмах забрине како би смела она за змију и у својој сиротињи просити у цара девојку!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Мора да је лепо, ја још нисам стигла на Калимегдан! Кажу да има и дивљих зверова, тигрова, не би смела овако сама, безаштите... АНЂЕЛКО: Није то ништа, држе их у кавезима...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
нити би још смела да ми сада ту... не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере. Али, овако, ну ми ти роди, њена
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А. не би смела ни да му каже: жена говори само кад је муж пита и кад су у кревету. Руке јој опуштено, лако лупише о црну даску.
разби његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш? — Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си?
његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш? — Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си? Не видим ти брлог, села бих мало.
“ И једино је она то смела. Кад би то причала, руке би раширила, грлећи ноћ и топољаке у које улазе, подизала их увис, к небу и Богу, пре да му
У оваква времена, ноћу се не иде без лозинке... — Ја те питам: да ли се газдарица вратила? — Како би смела да дође после онаквих батина?
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
Он их је затекао на тавану, завржене као црвене бубе, сећа се, узео је виле и тукао је, она није смела да заплаче, а Ђорђе је побегао.
Умела је да подвикне као четовођа и мазно да се улукави као калуђер побегунац. Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жао је било 3латопрстој да се растане од помајке, али није смела да одбије владаркину наредбу. Једино што је покретима руку замолила било је да је повремено пусте да види старицу.
Околне грабљивице неумољиво су вребале тренутак непажње. Ни за часак није смела да се одвоји од гнезда, а глад је у њој расла. Је ли необично што је једва чекала да се птићи излегу?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
када се Вучић вратио у Београд са свог победоносног пута по Србији. Негова је игра била не само смела него и смело одиграна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад прослављају победника смела! Отмена, свежа, поносна и врела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тражи томе оправдање. „То, уствари није више каква тајна која се, у поверењу, не би смела открити. Скоро сви чланови онога одбора Академијиног већ су помрли, а да су и живи не би се морали ничега више плашити.
„То је, у сваком случају, једна сувише смела замисао“. „Сувише смела? - То је права будалаштина, јер ја сам непобитно доказао да се врсте не мењају“.
„То је, у сваком случају, једна сувише смела замисао“. „Сувише смела? - То је права будалаштина, јер ја сам непобитно доказао да се врсте не мењају“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. — Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? — Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. — Далеко му лепа кућа!
Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. — Па је ли све извршила ? — Морала је, јадница.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту. После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи. Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију.
После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи. Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не би смела да се макне, а камоли врата да затвори, већ у жарку румен што је улазила на прозоре и трнула кроз собе у башту она би
отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како бих онда смела на очи да му изађем, а камоли да се усудим и да га погледам!
њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе, а камоли да се усуди и да га погледа!
њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, а како би онда смела на очи да му изађе, а камоли се усуди и да га погледа!
па говори се, међутим, о Тодори, а не о Софки, што у управноме говору експлицира прво лице („па како бих онда [ја] смела” итд. ), док би у неуправноме говору исту улогу преузело помињање имена („па како би онда Тодора смела“ итд.).
), док би у неуправноме говору исту улогу преузело помињање имена („па како би онда Тодора смела“ итд.). Нејасноћа је, према томе, искрсла због употребе једне у суштини доста сложене форме какав је неправи управни
потреба за реализовањем потенцијалних експликатора који се налазе, као што је показано, тачно испред глаголског облика смела. Тако из управнога говора долази ја, које променом лица постаје она; из неуправнога пак долази име Тодора.
Типичан Станковићев обрт може се реализовати тачно на ономе месту, испред глаголског облика смела, где је у анализи реконструисан као потенцијална јединица: „Треба онда још он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је
још он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, овлаш и како не треба обучену, па како би онда она, Тодора, смела на очи да му изађе, а камоли да се усуди и да га погледа”.
]”. 112 Пешкир, наравно, није могао заклонити целу главу; то Магда не би смела дозволити. Али тако мора изгледати Софки зато што гледа одозго, са прозора горњег спрата: од корпе и пешкира који су
]”. 119 Касније, када јој је муж умро, кога није волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ сад дршће од твога опела. Зашто подлост, кад те убит’ смела, Зашто дршће од твога опела? Јер све што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Моја успаљеница, тако да јој кажем, мати истерала те је као најгорег бећара, и ја нисам смела да јој ништа рекнем. ВАСИЛИЈЕ: Ништа је то, Евице, само кад ти мене милујеш, доћи ће време те ћемо бити заједно.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
крстари Погрешно узета реч једна чуда ствара Нечитак свет Певамо не бринући за смисао и ред Болест нашу лече поређења смела И тако побеђујемо горчину и јед Док смешан цвет и неопрезна пчела Претварају време у опори мед Не требају нам мисли
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда би застао и подавијао реп. — Некада се овде није смела глава помолити... Тамо је свуда био фронт — показивао нам је наш вођа руком планине чије су се изборане контуре све
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) Ни већина наших писаца ове епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други, књижевни језик.
Да ли би се смела саставити антологија старије српске поезије без Пачића? дубоко верујем да би то била неопрезна, неопростива и груба
О златоје пролеће! Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Дунав није напојио, није Фрушка смела, Ни за Загреб паки срећа није ме припела; Нису могли удржати двојеструки в'јенци, Писаничке и венетске љубве ми
Милан и Иван га моли Да с’ окани тог опаснога дела, Он благородној страсти не одоли, Високо јер му тежи душа смела, И жертвовати сама себе воли Нег’ клеветања сносит тако зела; А надеждом га крепи анђел раја: Сав народ спасти кад
— Соларићеве песме нису датиране; мислим да би се ова посланица Теодоровићу смела датирати годином 1807, када се Соларић заиста заносио мишљу да, за Доситејем, пређе у Србију.
Јер би било лепо знати да је, године 1816, једна Српкиња то умела и смела.” ЉУБОВИ (стр. 119). Објављена у Давидовићеву Забавнику 1819, 204—5; потпис је онде: В. у П.
речју смрћу, него се, доследно томе, и смерт мора оставити у таквом облику: моја намера није била, а мислим да није ни смела бити, да којекаквим фриволним олакшицама за читаоце или можда другим ситним преварама нашу старију поезију представим
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела... МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати. АНЂА: Немој, боље немој. Наљутићеш га, па још горе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови? У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на
Луда! За никуда ја нисам... И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби. Сву своју љубав преносила је на млађег.
И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.
преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.
Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. — Пољуби ме!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе. Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају њене косе И скутове сарафана.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Када сам била грљена и љубљена, опет не као Ташана него као венчана жена. Ни мајка није смела да ме воли, колико ме воли, бојећи се да се не осрамоти; ни отац, бојећи се да се не понизи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
из довршеног периода као змија из кошуље; не треба јој оно што је свукла, иде даље, свежа, нова, лепша, захуктана, смела. Професори остадоше на прагу великих улазних врата, као приковани.
селу, служило само у његовој машти) па до свршетка службе у недељу, по кући се смело само шапутати, и груба реч није смела пасти. Суботом увече, сви укућани, милом или силом, измивени и очешљани.
Жарко је једаред говорио нешто безобразно за тату и маму, не, нисам га ја тужила, не бих ни смела, него су друга деца то испричала оцу... Грдњу сам извукла ја, зашто не пазим шта млађа моја браћа говоре...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се одважи на то“.
Хуана: Ах, кад бих смела тим речима веровати! Дон Родриго: Те речи теку са усана и из душе једног племића, коме је реч светиња а за клетва
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка Смела сам се у себи врло и ништа не знам што ти више одговарати, што ли од себе чинити. Стрепим и бојим се со тога посла...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати... — Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?
једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо