Јакшић, Ђура - ПРОЗА
његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и тумарнути у свет, где никога нисам братом и пријатељем назвати смео... Бежао сам, а нисам знао куда... И други су бежали...
Е, не мож’ поднети!... А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!... Него моја снâ.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не утеко ни секири, ни топу! Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу ни овце на Овчару! Не смео без ножа ни пред брата! Са кућишта се на гробиште премештао! Не нашао ни корена, ни листа!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст, но о том није смео никоме казивати, него је непрестано мислио, како би Аганлију од тога одвратио.
И дворили су по обичају Аганлином, јер пред њим нико није смео сести, па и сама улема, тј. старци с белим брадама морали су свагда пред њим стајати.
а он не хтедне бегати преко Саве, а лако је могао, него дође у Београд, јави се код владике Леонтија, а Леонтије није смео га сакрити, него јави Аганлији.
Уђе слога, и, да је рекао онда: „̓ајте сви на Саву, да прегазите”, — ту се не би смео наћи један који не би на Саву нагазио, а то ли на Мишарско Поље.
Кад сутра да видиш наше браће Поцераца са својим војводом — нагрну као скакавац у логор! Не верујем да је који смео остати, већ ако какав врло престарео, да са̓рани ону тројицу посечени̓.
Није смео никуд на страну, јер смо му казали, да ћемо ми за њим из шуме једнако гледати, хоће ли баш у Турке отићи. Везир, кад
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па још оно његово званично понашање! Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у
То се чудо рашчуло надалеко и већ се нико живи није смео најмити да буде воденичар. Има неколико недеља како се Зарожани муче и петљају са самом воденицом, мељући помало дању.
Чича разгледа, па рече: — Брестово, богами! Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Стид ме, јаране!... Стид, бога ми. Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...
Знаш ли ко ће нам бити кмет? — Ко? — Иван... То ти је тако истина као што је бог на небу!... Ја бих главу смео заложити!... Кмет само слеже раменима. — Па шта би му сад? — Сад ништа, али морамо бити на опрезу.
па лепо изгубих памет!... Кајао сам се, али доцкан... Хтео сам те потражити, али нисам смео!... После... ђаво однесе све... Станко одмахну главом и рече: — Ех, брате!... Па онда?... — Онда...
— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. — Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!... Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја
Тако исто и Турци. Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу. Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?...
Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... Девето јутро освану Дева у збегу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео! Јер што срце хоће, то је његов део — Увек нови део од нове минуте.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници. Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!
И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! Ух, а они у болници! Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!
Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао.
— А ово је већ које доба! да сам ја само знао!... Него не бих га, опет, смео товарити на кола. Истина, његов друг Јоле каже: лако је рањен, сасвим лако; али опет, знате, рана је, а ја бих њега на
лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако! Баш да знам да те никад ни узети нећу! Анока се не застиде, кô што би требало.
Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој. Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој. Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи. Бар нико не памти тако штогод. Ни стари брица Јефта не
Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским предузећем. И он узе тамбуру, и поче још издалека полако ударати у њу ону већ
тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, иако је Шаца, као обазрив и мирољубив берберски асистенат, и није смео запевати.
И док је он њу сматрао као недостижни идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан, — дотле се, као што се већ увелико приповедало, он,
Тиме шрајбера), а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње
А како Аркадија... како с њим? — Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао. — Па шта ти он каже? — Па, каже да има надежде.
иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа, — но, тога би’ вол’о видети ко би му смео изићи на очи! За најмању ситницу каштиговао је немилице. — Ех! Па не ваља баш ни то кад је неко исувише свирјеп.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали. Сем неких, обично суманутих, који су нарочито, лудо, страсно се завлачили по испуцаним, трулим
Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом. Али није смео да улази унутра, већ би стајао до улаза, вирио у њу, у олтар, као да нешто ишчекује отуда.
Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајле Јулке охладнео те се опет
Два дана се јело, пило, певало. Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави. Чика-Гавра је његовом примеру следовао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
одвратности чинило као да му је душа сва упљувана, прљава и некако загађена, а у ,ону рањену ногу бело омотану није смео никако ни да погледа.
стало развлачити и лепити по мојој детињој души, те ни после годину дана, кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно
Африка
И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје. У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње.
није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.); сваки човек не стиче право на иницијирања у исто доба.
“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да
Добио је од мене много већи поклон но што се смео надати, али осећајући да није стекао моје симпатије, остављао ме је без жалбе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је међу њима био не само најстарији, него и најсиромашнији, а имао је ситну дечицу, шесторо. Није смео ни помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих, развојачених, сератлија, у
Познаје, каже, сваку оријентациону тачку на видику, свако брдо, сваки газ. Тврдио је да ће бити лако – а није смео ни сам себи да призна, да ће бити тешко. Не памти се земља, кроз коју се пројаше, гонећи, у снегу.
Не зна Чрну Гору. Он се трудио да изврши свој задатак. Кладити би се смео да владика Василије не мисли да исели Чрну Гору, и да буде принц у Росији, ни кад би то пред рођацима, рекао.
Варош као варош! Видео је тамо, као и Ђурђе, једног мркова, каквог има и кум Малиша. А није смео, и није хтео, да прича да је угледао и ону његову Луну, што је у Темишвару, на пајвану, играла.
Њега, нико, није смео да такне, а то му је било доста. Крај тих лепих жена, у кући Вишњевскога, прошао је као крај турског гробља.
у телу, све страснија, у тој ноћној љубави, од које је био, на слепоочницама, почео да седи, а о којој ником није смео да говори.
Сви су после морали у цркву, на службу божију. Иако је и Костјурин, као и многи други на Двору, био атеист, није смео ни да помисли да то каже. То је била смртна опасност.
у Санкт-Петерсбургу, и на гéнéрал ен цхаф Стјепана Феодоровича Апраксина, вицепрезидента Колегије, Виткович није смео да Павлову молбу затури, ад ацта, него је морао да је саопшти Костјурину – али је и Костјурин сматрао да то није
Нико није смео да прича о сладострашћу, које, у тој жени, букти. Ни о њеним љубавницима, о њеном облачењу у костим мушки, францеског
Теодосије - ЖИТИЈА
А старац слушајући ово, многим сузама натопљен биваше, али га због велике смерности и покорности према њему није смео називати сином, него грлећи га и љубећи његову свету главу говораше: — Да, господару мој, да, срце моје, и ја сам
А Сте фан, сазнавши од оних који су били са светим за узрок његове потиштености, није га смео о том питати, него све испитавши од војника који су дошли и сазнавши за страшну смрт противника, ужасом обузет чуђаше
Свети се подиже и док је брзо ишао свом брату, Стефан још брже изишавши из живота Господу отиде, а нико није смео да га удостоји иночкога образа, чекајући светога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Била је срамота јадиковати чак и кад је неко смртно рањен. Хајдук је морао дисциплиновати своју храброст, тако даје смео на „запету пушку ударити“, како песма каже.
Ко је полазио у печалбу добивао је поруку да донесе бегу те и те, махом скупе, ствари. И он се без њих није смео вратити.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Од вас, моралних бедника! АНТА (Новаковићу): Ето сад опет, сад смо сви бедници! МАРИЋ (тргне се и прибере): Нисам смео дозволити себи да се узбудим. Овакве појаве и у овој средини нису до вољан разлог за узбуђење. (Спасоју.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер објашњавати неком да си га убио зато што ниси знао шта с њим даље да радиш у роману, није
ме је он давио, вешао за ноге, сецкао секиром на парчиће или затварао у онај вагон, није имао ко да ме брани, а нисам смео никог ни да позовем. Јутро је долазило споро, али и на дневној светлости нисам могао да не мислим на Рашидиног оца.
Мами нисам могао, а Станики нисам хтео. Преостајала је Рашида, али њој нисам смео да их однесем. Пред очима ми је још био њен отац са секиром у рукама.
Уши су почињале да ми расту као печурке после кише. Био је то одломак разговора који нисам смео да пропустим. Сада се чуло само шуштање жениног рубља и опет онај глас, победнички дигнут за октаву. - Рашида!
Да сам на његовом месту - Стари је говорио потпуно ме занемарујући - да сам ја на његовом месту, ја своме оцу не бих смео на очи да изађем, а погледајте само њихове оцене, молим вас!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је
— Је л’, Чамчо, сад боље иде? — Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.
— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. Разговору крај. Пера купи арпаџик и оде. И доиста, Пера се није шалио.
” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све. И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати. Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце! Јеси л’ ти грешан?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
Ниједан од његових другова на то није смео ни да помисли, мада и на Двору, као љубавници беху постали чувени. Видео је њене високе, свилене потпетице и чарапе,
Он је, на свом упадљиво бледом и болешљивом лицу, носио грозу због свега оног што је знао и видео, а није смео да каже. Док његова баба и ћерка нису знале ништа, он је знао све.
Кроз пукотине, на вратима, гледао га је често сатима како седи, погурен, и како гледа у своје празне руке Но ако није смео да говори о својим тајнама никоме, говорио је, о чудноватим догађајима, који су претходили смрти госпоже Дафине.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Н. мео и смео, доклен мене не узео’...“²⁰ У Бачкој, и не само тамо, сматра се да кад девојка свом момку метне кришом у џеп слепог
(...) овакво рођење сматрало се онда (а и данас) као неки особити догађај; па о томе нико није смео причати, да Турци не би дознали и дете погубили.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најгоре од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету, нити сам смео да се негде заустављам и да је купим.
Шта ми је све ово требало, мисли Жан Жик, док га цариник одводи у неку собу мутних, стаклених зидова. Нисам смео да се препуштам носталгији! Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«?
Одлучио је да остане у »Мажестику«. Запамтио је тај хотел као светилиште луксуза, у које није смео ни да закорачи у своје време.
Знао је добро да га свако опирање или непослушност могу лако вратити тамо одакле је стигао у град. Ништа није смео да ризикује после напорних месеци борбе за тешко стечени посао и место у кревету са још једним кондуктером.
Сећа се, некада је отправник возова био за њега највећи господин. Кад стави на главу црвену капу, нико није смео да му приђе.
Првих дана нико од мештана, сем келнера који га је усрдно служио у башти месног хотела »Европа«, није смео ни да му приђе. Седео је потпуно сам, окружен непробојним ореолом свога мита.
поглед додирнуо било које од тих лоше обријаних лица, сва би се истог часа искесила удворички — вероватно, нико није смео да некажњено поквари ову уобичајену представу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
растрзана унутрашњим борбама; навале католицизма биле су све веће; митрополит, осумњичен у Бечу као руски човек, није смео да се много залаже за руску школу и руског учитеља; необразовани и назадни калуђери су попреко гледали странца
Орфелин, који је у то доба био мали чиновник при митрополитском двору, није смео потписати овај антиаустријски и антијерархијски патриотски и политички спев.
код зависних српских архијереја у Угарској, у доба када су се прогониле сваке симпатије и везе Срба према Русији, није смео потписати ову апологију руског владаоца. Дуго време нагађало се ко је писац, и тек у последње време ствар се утврдила.
« Самоук, без школских и књижевних традиција, духовно слободан и смео, он напушта старе стазе којима се дотле ишло у српској књижевности и започиње један нов покрет, који би се могао
ДУХОВНЕ ОСОБИНЕ. — Оно што га одликује од ранијих критичара српских, то је његов слободан и смео дух, готовост да без устезања и ограђивања каже целу своју мисао и до краја доследно иде за њом.
Његов борбени национализам има широку социјалну основицу, он је смео и бунтован дух, и његова љубав према сељаку није сентименталност и саучешће старих, но широк бунтован дух модерних.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Те немој ово, те не смеш оно, те ово није твоја ствар, те о томе треба ми да кажемо, о оном ниси смео без питања. Стално неке трзавице. Очито, хоће да му оспоре власт.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу нано, страх ме је!...
не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу нано, страх ме је!... Јесам ли ја то смео? Не! Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам.
Ни с ким се не препире. Отац му да побесни. Једном га истукао на мртво име и истерао. Отада нико није смео његово име у кући да спомене. Мати му, сирота, да пресвисне од туге и срама.
Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто. Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке.
оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе. Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором.
А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако вечерају, па онда полежу. Али Угурсуз нипошто није смео заспати, него ослушне док сви по кући поспу, па онда полагано изиђе напоље, те унесе једну подебелу и пократку кладу,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (гледи натпис): На натпису нема знака откуда иде. Но, из Париза мора бити. ШАЉИВАЦ: Да не буде... Но, ко би смео то овде писати? Само ми је зачудо како министер добро српски зна.
СТАНИЈА: Па како с чарапама? ЉУБА: Сад се више у чарапама не иде. СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама? (Седне на канапе, па ђипи.) Куку, шта је ово? ЉУБА: Шта, мајка?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
прошла и да има да попричека док се поново не врати, или да сања о добрим, старим временима када му нико ништа није смео да каже.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А чича Триша, нагнут над виром, безбрижно хрче ко у свом дому а сања санак, чудан и смео: како уз Јапру јаше на сому. Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!
А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме.
А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или
А како ми се промени дечак за родну земљу кад поче битка, јуришао је, полетан, смео, одбране наше оштрица бритка. Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.
Прича друштво, пролазе минути, а мој путник застао па ћути. Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, говорило се да Кампосов дух седи сваке ноћи у барци. Нико није смео да оде са њом ноћу. Арманду је било страшно жао што се тако говори о Кампосу, чије је тело на Сијера Невади.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И синак је путем грео, Којим трње ниче тек, Увек благ, но увек смео, Мучећи се цео век. Док једаред, црни јаде; Од тиранске пушке паде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Дигао сам једну балу више, па сам свима напунио шаторе — хвалио се Траило. — Како си смео и могао? — Ех... Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...
— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи! Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код
управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао! — Тхе... шта ћу?
Што се такав родио? Зар би са другима онај смео тако поступати ?... Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло... А видиш, код њега покушао... без размишљања...
XИИИ Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом. Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: — Ју, како лепо изгледа, кад се
Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што досад није смео отворено рећи: — Да се венчамо... то је!... и то одмах, што пре... Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...
Како ће тамо бити ?... — Хм... промрмља Гојко, зверајући очима. Ја не знам... Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Било их је у збирци коју сам Кашиковићу послао. Било их је и међу онима које сам Бенешићу слао, у рату, а које нисам смео да унесем у „Лирику Итаке“, и кад сам, случајно, понеки рукопис, сачувао.
На пример, аустријски пешак имао је, тада, да носи на леђима терет, који ни за живу главу није смео да збаци, тежак (ако ме сећање не вара) 47 кг.
Наиме, у Аустрији ни један војник није смео бити сахрањен а да на његовом погребу не буде присутан и један официр, који представља ожалошћено величанство.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео. Нико му се није смео протиВити, И народ је дрхтао од страха и само се молио Богу.
Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу. Он се дотле никог није бојао, а од овога старца, не зна ни сам зашто, беше га страх.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?
Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним ако ми је глава мила. Господин министар, веле, ради
Ко је између нас путовао да зна путове? Ми се сви добро знамо и ја први не бих се смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Због свога личног тврдичлука постао је тврдица и у државним издацима, па чак и онде, где није смео тврдичити. Одреди му се, на пример, за огрев училишта 1000 гроша.
Преко тога рачуна није се смео утрошити ни један ћутак. »Цензори« су кажњавани најстрожом казном, ако би врата стајала отворена неколико секунада,
И ђаци и професори опазили су, да је господин Мојсило врло узрујан. Васа није смео ни привирити у »директориум«. Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова.
Голанфер није смео да се обрне, ал' се чудио, шта то бунца господин Мојсило... Прошао је читав деценијум. Божић је.
Љубиша и сад иде тромо, али му је покрет смео и одлучан, а поглед, рекао бих, веома неодређен и непажљив. Он гледа стога што иде, иначе би, чини ми се, радије
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било? ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине! ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе.
ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине! ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.
МЛАДЕН (престрављен): Па... за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.
С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати. Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу. Опет стаде преправљати депешу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
И та је бојазан тако велика и укорењена код урођеника, да ни један од њих није смео скинути набодену јегуљу са копља и пренети је у рупу са свежом водом, коју смо били ископали на обали да би јегуље
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи! Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара
— горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.
Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави. Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и
готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани. Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.
— Ћути, ћери! Сада ће тата да се врати! Идем, да наредим код куће. Морао је то. Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао да код куће нико не зна и није ништа спремно.
А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири. Једино што су око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.
уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.
Отада нико није смео ни да мрдне за њим. И, сад... ето... тако! Софки по овоме би јасно да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у
Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан. И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако како је почео, сасвим
поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Кога да мрзе? Ко је тај који би смео, усудио се? МАРИЈА Нико њу не мрзи, нико је попреко не гледа, али нећу ни да може то да... ЈОВЧА Ах, ти, ти!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дакле, ти се, старче, неправо тужиш на моје говорење, које, велиш, да си у младости чуо, не би смео у прси младе твоје дирати.
на ови начин није нимало срећан био, јер кад би и[х] једанпут у кесе запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју
некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске
сва око Беча и вертогради, били велике господе или граждана, гди је год слободно било улазити, ту ми нико није смео стати на пут.
мести прве и најлепше бечке госпође, колико сам год хотео, гледати, и нико за обадва своја у[х]а зато не би ми смео реч рећи; ал’ ово нек стоји. Само ћу још једно казати, пак ћу ови период закључити.
Но, премда ми почти не остаје шта би[х] желио, ништа мање толико сам се реди преварио да к тому не би[х] смео себи веровати, баш да се жив посветим. Сад, засад, ни за што толико не марим него да ми је 42 дуката у готову новцу.
— освестити се, доћи к себи дражајши — најдражи древан — стари древо, древеса — дрво, дрвета дрзновен — дрзак, смео дрзновеније, дерзновеније — дрскост, храброст дрзостан — в.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је рекла и тако га гледала да је морао. Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже?
Софра се искрену, свећа се издужи до таванице и букну. Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина. Ђорђева уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али закратко:
бауљао по шуштавој Тишини, смех га није вређао, завидео је и Николи и Толи, могао је да се закуне да не лаже, и није смео да каже да он мало тражи, и жели само оно што сваки човек има.
али баш од те руке није могао да побегне, њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки, крв је линула, у мраку су светлеле велике кравље очи, шириле
Звао је и Вукашин. После мајка. Ако дођу, умреће, а није смео да устане, није, јер је веровао да га ноге неће држати. Крава је са њега јела сено.
год је могао, обарао је на јасле, и после оног кад их је отац затекао, њу, псето, премлатио вилама, а он два дана није смео да му изађе на очи, и увек се због тога стидео пред њим, и сада се стиди, иако носи браду.
Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено
Како би она с другим? Нема тога ко би њу смео да ухвати за руку, а камоли нешто друго... Ножем би му, секиром би га!
Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да га поштује? Каје се сада. Бог га због тога Вукашином кажњава.
“ „Све грехе очеви су смислили деци пре него што су их родили.“ Ножеви су биле Андрине речи: „Није смео да загризе јабуку коју су грешници одавно оглодали.“ „А ако је лепа?
Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона. Нико то у Прерову сем мене није смео да учини. Кажи, је ли смео? — Тола расплакано и пијано загрли Аћима. — и ми сви. Не слушаш само ти Аћима.
А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона. Нико то у Прерову сем мене није смео да учини. Кажи, је ли смео? — Тола расплакано и пијано загрли Аћима. — и ми сви. Не слушаш само ти Аћима. Сви ћемо да изгинемо за њега.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи! — на ударац је одговарао с два ударца и нико ни на сенку није смео да му стане. Муке заробљене деце мора постале су му смешне.
Дечак задрхта. Да не долази тај глас из пањића који држи међу колонима? Чији је? Од страха није смео да принесе ножић пању. Ако је неко унутра, могао би га позледити, могао би га убити.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га
Онда је дат знак за полазак: ни глас, ни ход, ви дах није смео да се чује. Ушли су у ноћ, промицали ивицама данашње Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих је, из ледене магле
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али ко би данас смео Сећати се сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана! Поред мене свећа дркће, К'о да б' песму
И моје очи, земне сласти жедне, Упреше у Вас поглед доста смео; Тај смели поглед као да је хтео Да изда тајне једне душе бедне. Упознасмо се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда. „Ноћу би се смео одмарати“, разјасни им Питагора, „јер би његов пут био дужи но онај преко Грчке“.
Демокритос поче да се смеје и говори кроз смех: „Да ће тако бити, смео бих се опкладити, кад не би онаква опклада претпостављала моју претходну смрт.
„А шта би и смео више очекивати и захтевати, богаљу и накарадо!“ У таквим монолозима проводио би сваку ноћ. Но мало по мало утишаше
„Где и када бих, Архимеде, могао да ти доставим ту пошиљку?“ „О, кад би смео да те замолим: чим пре; горим од нестрпљења да видим и проучим те списе“.
Напоменућу само најважније од њих. Пре но што је ико други смео на то и помислити, Архимедес је извршио квадратуру параболе и квадратуру пужасте криве коју је сам пронашао и која се
Госпођица је као што и сам знаш из врло добре куће, лепо васпитана и имућна; запроси је!“ „Како бих то смео, драга мајко? Ја нисам још ништа, нити сам у стању да се женим“. „Што још ниси, постаћеш једног дана“.
Њутн је зато смео да каже: „Тек са овим својим проналаском могу се без зазора појавити у кругу славног Краљевског удружења“.
„Добри, племенити Волес! Да ми он сам није признао приоритет, не бих га никада смео захтевати и Волесу оспоравати, јер он је са пуно поверења положио своју главу у моје крило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде док наједанпут, ваљда случајно и колико да ме
— Још на фронту предосећао сам нешто чему нисам смео да погледам у очи — говорио је он чистећи џепни ножић чачкалицом — кад ми је један блиски рођак писао да треба само
Али ње нема, и цео сат прође а кошуља се не забели. — Паувре Ѕтеван! — Их, Стеване, бога ти! — Дуже нисам смео остати, јер ни најстрашнији случај дизентерије не задржава, признаћете, човека толико дуго напољу.
Ни помислити нисам смео да изађем за сељанком. И тако прође ноћ у највећим мукама. А сутрадан, рано, позва ме командант: — Наредник Стеване!
А кад се вратио одвојили су га насамо па су му окове ћутећи откивали и баш као да нико ниједну реч није пред њим смео да изусти.
Ужаснут, ја нисам смео ни вриснути. Ја чак нисам могао веровати да то може бити тако, силом, против моје воље. Не знам ни како је тада
“ Хоћу да кажем: „Ти то не знаш“; хоћу... ја хоћу, ја сам увек хтео, ја бих хтео; али ја не смем, ја никад ништа нисам смео, ја ништа, кукавица, не смем. И тако је он подсекао моја крила.
као папир танку руку, била је: да би ме она могла представити жени, коју са неком стрепњом у срцу, никако више нисам смео губити из вида.
“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига.
Онда је хтео сакрити ту непријатну забуну, и то вероватно покретом који му се чинио нарочито смео и мушки. Али се омакао и, задржавајући страшан кратак крик, раширених руку, као раширених крила, полетео у бездан.
Није Јаћим никад изрод ни Јуда Искариотски био, нити ће бити, нити би му ко то од мене смео пребацити.“ Обукао се Јаћим уз помоћ женину, па све на њему ново и фино, и капут је преко рамена пребацио, јер је
тако незнатна, о тој повратној карти, коју је зачудо пропустио да предвиди покојни добротвор (а право говорећи, није смео да пропусти кад је већ неки бечки добротвор; и није ни прави добротвор већ злотвор кад је тако нешто могао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати. Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.
Другова не имађаше. Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.
— Ништа. Оно ти је нека бабетина. Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити.
Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.
је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.
Дању се спавало а ноћу живело. И живот је тај био необичан. Најпре није смео ни главе помолити из собе. Станка је излазила и набављала најпрече потребе.
— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!... У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати... Или, да ти не сумњаш штогод на мене?...
Дакле сутра!... Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме... Али ко зна... може још доћи одговор... И срце се опет почиње растапати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора. У тој башти било је много лепог и
Зачуди се човек оваковом разговору, седе на праг да домаћина чека, и више ни о чему није смео да пита. Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По предању, тај пламен се никад није смео угасити, а литија коју је добри свет Идвора приређивао, могла је отклонити сваку недаћу која би селу претила, као на
Током 1879. поступно се преоријентисао на српску страну и ја ћу бити довољно смео да кажем да је то било мојом заслугом.
Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву. Америчко држављанство ослобађало ме је
Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву. Америчко држављанство ослобађало ме је
Ћипико, Иво - Приповетке
Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти. Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра.
Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра. Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме расхлади.
Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме расхлади. А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Чедо, Чедо, шта си учинио?! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам. ДАРА: Како си смео, како си могао? ЧЕДА: А како је она могла мене да гурне у Ивањицу? ДАРА: И како си имао срца, она је моја мајка!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богатство по
кад у кухињу уђе, може изнад огњишта видети небо („са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо”). Типично је то пре за дечји узраст него за зрела човека.
И, богат, моћан а самоуверен, он је могао и смео што други нису: да тој својој љубави потпуно пусти на вољу, да јача, постаје све дубљом како је ћерка расла, развијала
и јунакиња Нечисте крви, заменицом „оно” именује једно нарочито еротско стање које га повремено обузима: „Никако не би смео очи да затвори а да не би одмах било оно.
Лични живот, и душевни и телесни, у ствари није смео постојати „за тај свет споља из вароши”. Стога тек у кући, кад осете да су „сигурно, кућом, капијом ограђени,
Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Довијао се он, кнез, са старим протом од сваке руке, али не види никакав над више. Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?...
Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео. »Стармали« 1887. Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан. ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док ти је отац био жив? Он друго није знао него да тече, да седи код куће, као баба, не марећи ни шта је то
Петровић, Растко - АФРИКА
И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје. У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње.
није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.); сваки човек не стиче право на иницијирања у исто доба.
“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да
Добио је од мене много већи поклон но што се смео надати, али осећајући да није стекао моје симпатије, остављао ме је без жалбе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад јавно напасти, Све док ми није дирнô зеницу! А сада слушај, верни Ћериме!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уздисај се један диже Дубок, хитар, смео, Па угаси ону свећу — — Је л’ баш тако хтео? Радује л’ се она свећа, Или јој је жао Лете л’ и сад уздисаји — Ко
У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана.
“ Питô ме негда цпеће лет. „Разумеш ли га сад?“ Пита ме горки јад. — Тад рећи нисам хтео; Сад рећи — не бих смео. XЛИX Пепо ли ми описујеш Оно дивно, силно море, Кад маина дланом меким Разглади му с чела боре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тачно иза мојих леђа. Али и ја сам се поставио иза њихових леђа... Шта ћу сад да радим... Војницима то нисам смео да говорим. Сваке сигурности ради, овога сам задржао поред себе. Шта му га знам!... Може да се излане.
У почетку су Бугари гађали равницу и нико живи није смео да се појави преко дана. Али сада је и њима ваљда додијало. Или им је понестало муниције.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се да ће се и из овакве Антологије, а можда јасније него и из многих Бранкових рођених стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева
Стога песме, колико год се то иначе није слагало са мојим теоријским уверењем, нисам могао ни смео одабирати искључиво по критерију естетском. Било је то неизбежно.
Нисам, даље, хтео правити ни искључиву антологију лирике. Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицкога: она је најтврђа кичма наше старе поезије.
Притом ми је много помогла непотпуна додуше, али драгоцена Библиотека Матице српске: без ње се уопште не бих смео усудити да предузмем овај посао; у ту сврху добро ми је дошао и год. 1950.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио! ШУЛОВИЋ: Ко пита то? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару? И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.
И диже се. Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг. Ником о томе није казивала. Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала...
Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу. Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним
Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи...
Ништа. XИ Тако је и умро. Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се. Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.
Ништа. XИ Тако је и умро. Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се. Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли. Што је хтео, сам је наређивао. И сахрана му је била таква.
Ћипико, Иво - Пауци
Уведоше га у тријемголеме бискупове палаче... Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене... Чека...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам какав би изглед Прохор тражио за писмена човека, знам толико да овај просто не би смео да изгледа као ја. Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи
Јевђеније је хтео да излије своју горчину, па се окомио на Јању, за коју се ни ја не бих смео заклети да је била особито поштена, поготово кад се погледа оно што је касније радила, али која није ваљда била ни
' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне. Гледао је у земљу, очевидно поколебан.
Овога пута бићу, надам се, мало паметнији и нећу онако блесаво као пре изврнути џепове пред госпом. Не бих смео ни да оклевам, па да јој ту вест, док се још пуши од свежине, уручи неко од ових јајара.
Ни педаљ коже не би смео остати читав, али за такво ровашење није подесан овакав млакоња као што сам ја, требало би камџију тутнути у шаке
Питао сам се како се тај блесан уопште усудио да мене, монаха, увреди и понизи. Да ли је то смео учинити и сваком другом, или сам ја изузетак само зато што сам богаљ?
Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.
Стењао сам и тресао се од паничног страха, али нисам смео да вичем. Знао сам да ће Црни Стеван и на најмањи мој узвик, па чак и шапат, померити своје предње ноге ближе моме
Зашто си га збунио, господе? Што си му смео мисли, раније тако разговетне и постојане? Ко је пристајао уз овај зверињак као он?
— мислили су калуђери. Не бих волео да објашњавам владици како је умро, говорио је игуман скоро шапатом. Није смео гласно јер би га то надражило на зацењујући кашаљ.
Спустим се преко косе камене плоче у воду. Такво место сам дуго тражио. На чистини се никако нисам смео купати јер је неко изненада могао наићи и видети мене, моју проклету грбу, суве руке и танушне квргаве ноге.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада је Кеплер смео да уопшти резултат својих рачуна и формира свој први закон: „Планете описују око Сунца елиптичне путање; у заједничкој
Мени, па и мојим друговима изгледало је као да лично мени држи своје предавање. Како сам смео да његово предавање пропустим н не саслушам га са највећом пажњом.
Сунчеви зраци провлаче се косо кроз овај прозор овде у зиду, и гасе се; у наше одељење улази најчаробнија ноћ. Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Добри свештеник радоваше се да ће се његово пророчество испунити. Јер ко би смео посумњати да он неће велики некада војник бити? А тенерис ассуесцере мултум ест.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећам се, на пример, да сам због седам мршавих крава изео седам тако дебелих батина да о дебелим кравама нисам смео ни говорити. Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј.
Од тога доба ухватио сам такав страх да ни доцније у животу, кад год бих срео женску која се зове Магдалена, ја не бих смео пред њом да свлачим панталоне. Било је и лекција које ми нису правиле тешкоће.
А, дозволите, да није ових лепих и врло глатких стихова, ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у прози гласи овако: „Квадрат над једном страном троугла
Ја јој ту љубав нисам смео да изјавим, бојећи се да ме не би исмејала, а бојећи се донекле и њенога мужа, који ми је био необично одвратан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Непријатељ није смео ни једну мањерку да заплени. За собом смо рушили мостове и железничке шине, а храну, уколико нисмо могли собом понети,
Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће.
Командир ми пребаци руку преко рамена и благо ме ослови: Хајде!... Све је готово и немој да се секираш. Нисам смео у очи да га погледам. Појахали смо наново, и дођосмо на зачеле батерије. Ја потерах коња. Чекај!... Где си запео?
Она, мој мали друг... Гордана. Старијим друговима то не бих смео рећи. Они су давно изишли из дечачког доба. Понесени узмахом година и снажних мускула, они се напајају и одушевљавају
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« А то, наравно, значи: »Највећи од Највећих?« И шта сада? Зар се Цар другачије но царски и смео држати? Зар је смео да примети како није већи од педља, да поданицима једва сеже до колена?
« А то, наравно, значи: »Највећи од Највећих?« И шта сада? Зар се Цар другачије но царски и смео држати? Зар је смео да примети како није већи од педља, да поданицима једва сеже до колена?
Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће освојити Златокосу.
Али, оне то нису могле без марама, а да им их да није смео: скамениле би га. Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако.
Ој, како је био беспослен! Старцу су уместо црвене и љуте рибље чорбе доносили супу златицу и чорбу од кромпира. Није смео ни да спомене рибе и реку. — Седи и одмарај се! — говорили су му. — Река тражи младе мишице. Ево, новина!
Месец збуњено склизну низ западну ивицу неба, поручивши како не би смео да заобиђе свадбу ливадског свица. Звездама од разочарења стаде дах.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Витез је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни посве је смео. Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— Облачић Раде је више смео, плах, експанзиван. Његове су речи: „Једном ми је земан умријети, и потле ћу, Мејо, одмирати“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки
И тко би се сад нашао такав мудри философ да би се смео и покусити тај, толики, разлика закона им, повраћати народ опет у православије, скупљати их у једну, источну цркву,
И стојање ти врлу ћуд лепу указује, ама како си ти то смео дрзнути тако овде улести к мени, чудим се, без гласа у моју кућицу! Ни куцнуо у врата, ни запитао: слобода ми је ући?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А није требало да га пита ни где је песму чуо ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма исувише добро позната била.
укратко: једно најобичније дечје лице за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.
И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... — Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе
Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.
Наравно да хаџи Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га
Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео. Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.
Па тако и сада. Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.