Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица. — Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве. »Добро кад не рече: цвекла!
Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледна као ретко која у Србијици. У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу. Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају. Била је хајдук.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Или је тај поглед ухватио њу.) Два ока су зурила у Љубицу, жута и помало разрогачена. Та два ока нису била нимало смерна и нимало љубазна: то су била два зла, вучја ока.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Том приликом жена се налазила уз њега и неговала га са пуно најлепше нежности. Била је брижна, ослабила, дражесно смерна, и ретка, дирљива мирноћа и доброта озаравала је њено благо лице. А сусрет наш био је озбиљан и врло тужан.
Неко фино, знаш, слатко, модерно, све сама својеручно кувала. Ама 'оће да сване, а ништа. Часна жена, бога ти, смерна, увиђавна. — Ту особину ја познајем у тоталитету — прекида га нестрпљиво и прави се важан учитељ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Песма је одиста „једна од најсимпатичнијих ствари нашега песника”, „сва изванредно мирна, смерна, кротка, безазлена, као нека божићна песма”, вели за њу Павле Поповић (опширније о њој в.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова смерна у вечерњу. Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба. Јер и пакао је твој, и пропоје.
5 И гле, у плаветни дан, вејала сном и вејала, са таласавих груди нељубљене девојке, љубица смерна. ИЗ ОСАМЕ 1 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види небески, зрачни свет. Светови доле блуде...
дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд. Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
нашла се без главног прихода, али је из куће отишао на сиротињу вечито љут човек, па је сиротиња сад остала смерна, са симпатичним својим цртама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или милостивом госпојом називали.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
17 Сва кô бела пена вала Блиста моја драга смерна, Сад је она изабрана И туђинцу љуба верна. Срце, ти се не жалости, Спрам невере мирно буди; Трпи, сноси и