Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији... То се зове „водање опанака”.
Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. Крунији се одсекоше ноге.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”. Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.
Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
оборену, стоји на знатној просторној удаљености од госта, одговара само онда кад му се постави питане и то кратко, смерно и озбиљно. Низак социјални положај детета види се и по његовом облачењу. Деца, посебно лети, иду готово гола.
Од деце се очекује смерно, стидљиво и уљудно опхођење с родитељима. Мада се у српској патријархалној култури строго поштује ауторитет родитеља,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тек што доше магарци на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад дође младожења са сватовима, Тоду изведоше онако лепу, милу и уздрхтану. Она иђаше полако, смерно и тужно. Одмах иза ње беше Димитрија и исправљаше јој боре на венчаној, белој хаљини.
И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено. Људима око касапнице назове Бога према касапници.
По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— утишај часком наваде ти жас, разреди, слашћу желе стостраве, приклон' се смерно хромим коленом, приступи му, толико мољеном, изручи му и наше поздраве!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
града пошље људе и по њега; и он одмах отиде пред цара, и пошто га цар запита ко је и откуда је и куда иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у некаквом
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
наставничког већа са последњом опоменом пред искључење, па сам остатак школовања провела тихо као бубамара, носећи смерно нулић из владања првог реда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — прошапта дечак, леден. — „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!“ И момчић смерно утањи глас: „Алај сам срећан што чујем вас!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
сам по Београду шетао, није ми ни наум падало да идем и посетим редакцију „Књижевног гласника“, и да му се поклоним смерно. Можда је тада и сиромах Гаврило Принцип крај мене пролазио, али ја то нисам знао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Отидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем, и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама, о бедном стању
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је кад је обучена! Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИВ Она, без сумње, лежи овде смерно У уском гробу, иструлела лица; Она и не зна да долазим верно Драгани својој, уз певање тица, Свежином ноћи, под
Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
града пошље људе и по њега; и он одмах отиде пред цара, и пошто га цар запита, ко је и од куда је и куда иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у неком
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
нити да омета ону корист световним разговорима и празнословљима, осим самога игумана ако би шта прозборио, говорећи смерно. Ако ли ко упита њега, такође да одговори, ако је могуће, кратко и сажетим речима.
И пошто буде Трисвето, онај ко се поставља нека долично и смерно учини три метанија пред Светом Богородицом и кључеве нека узме својим рукама, затим игуману приклони свој врат и од
Ако ли им и служите, заповести ради коју заповедисмо, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они за трпљење приме награду, а то је уздржавање од похота и туга од болова, заступник
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Усправна, бела, глатка, она само презриво подиже обрве и загледа се у даљину. »Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави. Али стена се и не осврте на његов поздрав.
— свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа. Она је толико стара да су јој се леђа од старости скаменила.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
(сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не остаје нам друго него да ти лично сиђеш доле и увериш се шта значи ова ларма која нам обојици толико досађује. Смерно и кротко св.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Од куд ти сад? Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. — Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је
засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива.
Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. — Хоћеш у село, попо ?
— говори му попа узбуђеним гласом. Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива... Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће....
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да се поклонимо одано и смерно Пред вама, што сте ране без лека Примили на се к'о знамење верно Истинске службе, пробуђеног века.
У пролазу ђаче познато ми, смерно, С осмехом на лицу, у респекту многом, Правећи гримасе, к'о псетанце верно, Дубоко се јави шеширом и ногом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
словеносрпских синова, од првих па до последњих, како духовних тако и световних, народа свакога чина што постоји, смерно и покорно и скрушено сузно мољење опште сви чинимо господству вашем.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!.. Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији.
Познадох да је Моравац из гиланске околине. Старац по обичају помаче мало капу с чела у знак да је скинуо, па се смерно и дубоко поклони: — Помози Бог, господине!
прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није никад пушку ни прстом пипнуо. Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње.
Место кицошкога ћурчета обичан кратки мрки гуњ шарпланински, на ногама веома једноставна плитка обућа. Његово лице смерно, израз доста мекан, у очима некако спласнуо онај његов познати једак осмејак.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Ено месеца — Ко мусломанску помоћ затреба, Њему се мора смерно клањати: А ја је требам... Дакле, месече, Послушај молбу сина гоњеног, Отровну капљу Иван-бегову — Те савет носи
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.
— Добро јутро, Младене! Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло.
Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо. Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје. И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ц., и отишла светом Јовану, поклонила му се »кротко и смерно«, и замолила га да прими кумство (Врчевић, Помање, 44 — у песми). Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Извели су младу. Док је, гледајући смерно преда се седела у чело свадбеног стола крај младожење, Дадара ју је пажљиво посматрао.
Нећу да носим на својој души живот оног детета што као мишић извирује из модре излизане поњаве. Смерно ме поздравише.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Роксанда, видећи изненада лепо обучена младића, застиди се и поглед земљи обративши: »Ја идем оцу моме«, одговори му смерно, »који се овде недалеко на њиви наоди«. — »Оћеш ли допустити да те донде отпратим?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
27 Ти најдуже си ме верно Волела, бринућ се за ме; Сред моје беде. и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом, Новцем, рубљем, оделом, И најзад, и листом путним.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
запажање (изврсна слика кукавичких карактера који тлаче слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош
Већ изид’те пред нашу авлију, па јунака дочекајте лепо, пред њиме се смерно поклоните, под њим добра коња приватите, примите му коња и оружје, пустите га мени под шаторе; нећу блага, узећу му