Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— замоли шефа сале. — Надам се да не сметам? — Само изволите, госпођо! — дозволи јој он. На успавану, па поново пробуђену љубав, падоше два беланца, попут две
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби. Посл’о ме од куће да му не сметам. Пише, само седи па пише! Пише, пише, боже, па једнако пише!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Што да сметам људима кад ме већ у књигама нема. МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим дођете из шетње. Изволите. — Хвала. Сметам ли вам док радите? Могао бих сести овде и читати; тако вас не бих узнемиравао. — То је талијанска књига?
Могли бисмо можда прошетати заједно: овако бих имао непријатно осећање да вам сметам. — О, не бисте нам сметали Ни најмање.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да потражиш стан! Шта говориш којекакве будалаштине? - Становаћеш код мене!“ „Не бих хтео да ти сметам“. „Којешта! Ти ми долазиш као поручен. Причао сам ти да само с времена на време живим овде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али сала се замрачи и на платну се појавише слике. Одмакао сам се мало позади да бих боље видео, а и њима да не сметам... Али признајем... у мени је нешто навирало. Узбуђивала ме је близина ове намирисане даме...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме? Цео дан радим као стока, с једним момком; пред вече просто претргнем, легнем на онај мој креветац и изјаучем
Одоле, из баштице, чуо се ведар Србин глас: Нано, сметам ли вам? пева ми се! — И запева тихо, са умењем певати: Сунце седа, ноћ ме гледа, а ја, тужан, куда ћу?
Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану. — Бранко прште у смеј. Волео је да се смеје, и умео је смејати се. — То је као кад би се казало да Св.