Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Да бог да! Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија. ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш? ПЕТАР: Да вам је по вољи. ЈАЊА: Сметено, глуво! Изиђи у поле, кад ти кажим Ево вако, ја! (Узме га за руку, па га изведе напоље и забрави собу.) Проклето посла!
Матавуљ, Симо - УСКОК
пардон! то јест: ствар је сасвим проста и природна... Кнајст плану и прекиде га: — С врагом ви и којекакве ваше сметено цифрање! Што не кажете просто: шта траже Црногорци?
Милићевић, Вук - Беспуће
очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће). МАРИЈА (из кујне, забуљена, држећи се рукама за главу тетурајући, сметено се пење): Ох, ево, ево! ЈОВЧА (кад је спази горе, издиже се више још, једва се уздржавајући од беса): Овамо ти!
ЈОВЧА (кад је спази горе, издиже се више још, једва се уздржавајући од беса): Овамо ти! МАРИЈА (са свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у собу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.
Ћипико, Иво - Пауци
Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. — Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... — Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к'о за.
Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи. Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи 'јужну очеву запјевку.
— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. — Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа!
— Ма ча чини, гром га убија!... Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! — Киши... — рече сметено жена. Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...
— Није оно за нас! — И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. — А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети ... — Почни ти! — Нисам ја за то.. — Ено ти оца!