Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
запада, у позлаћеном блеску лишћа, по тамним хрптима видика, у свечаној тишини коју нису реметили чак ни ови сулуди сметењаци што се међусобно уништавају. Дешавао се један од пакла откинути тренутак лепоте, после несносне спарине.
Осилио се. Уображава да нико овде није у стању да га замени, да су сви остали сметењаци и шепртље. Ако ћу да будем искрен, изгледа да је он ту у праву. Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра.