Употреба речи сметови у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Причало се да је у Токају лепо, али да их, кроз Пољску и Росију, страшни сметови и снег чекају. Вишњевски, међутим, одлагање пута није дозвољавао.

Све запиши! Све ће то Москаљ платити!“ Он је стигао у Кијев, још исте јесени, пре него што путеве завејаше сметови, а није оставио, путем, ни једног мртваца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж.

Ћипико, Иво - Приповетке

Изван града гледају своје висове: мећава их обавија и бијеле се сметови снијега. Тамо сигурно вијавица и студен бије, али њих за то није брига.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Лако ј’ оном ко је згрнô Те јесенске лепе даре, Напунио све кошеве И подруме и амбаре. Облаци се сиви купе, Сметови ће већ да рупе, Навалиће са свих страна — Сећајте се сиротана!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Снег је већ допирао до прса, али и Дадара је порастао у исто време на преко два хвата, те према његовом расту сви ти сметови постадоше намах безазлени — прпошни снежић, ништа више.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности