Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг. Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. — Људи, што стојите? Помагајте! Избављајте! Та ето сам дуката уложио у пиће! Сто дуката! Чујете ли ви?
И он је, сиромах, доста пропатио! И низ њено бледо лице потекоше сузе. После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек!
шарене ситнице, као: мирисави сапуни, стаклићи са ђулсијом, огледалца, у која је Стана пажљиво завиривала, задовољно смешећи се на своје лепо лице које је у огледалу видела... Не прође дуго, па се и архимандрит указа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше. Рака се осврте за њима, па, смешећи се, упита: — А камо ти добро јутро, Марице? — Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље.
Марица изишла у градину, па нешто копа. Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи!
Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. — Јест, ја — кит!
— Добро је, господине, добро! — одговара Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити. Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.
— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве. — Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи. Мислим, није скупо? — Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... — Не, не господине!
— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара.
— Зар ти до то доба, море? — упита га Витомир смешећи се. — Брате, ми се разби сан, и сунце огреја, не заспах. — А јеси уснио што? — упита Тиосав.
Учитељу се окрете она школа од чуда! А толи је. Сад већ зна све!... — Али ништа — вели ревизор смешећи се и одвајајући један масан батак у свој тањир — ја сам се уверио да није тако.
— Смањи мало, смањи! — примети му Нико смешећи се. — Шта смањи? Израчуни сам, па ћеш видети! Нико се замисли и стаде рачунати у себи.
— готово љутито прети Сава. — Ајде де, Саво, видећу — како ћеш му доскочити — рече Никола смешећи се. Утом изиђоше већ на врх брда, где их Симица чекаше с кочијама.
— Ух, Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка и осврте се плашљиво. — А зар ти овде изјавила овце? — упита Страхиња смешећи се. — Прођи ме се, море; тајка да ме у топ метне! — Знам, не да ти да се састанеш са мном.
бог да га прости! — Јест, и он је, веселник, био Вујиног стаса. — Баш други човек! — рече поп смешећи се, и погледа опет Вују, који баш у тај мах тутољаше нешто око теркије. — Само се бојим да не учини какву лудорију...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Гдје си?... Чекам те, ево, већ два сахата... — Ево ме, драги ага... Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. — Јеси озебао? — Нисам. Како сам журио, и ознојио сам се. — Сједи.
Него, свршиће се и то!... Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... Станко не може издржати тога погледа, него побеже.
Смех се заори са свију страна. — Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. — А то му вреди колико и јунаштво... Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. — Како ти хоћеш...
Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!... Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? — Бих! — рече Дева смешећи се. — И оваких трговаца није нико запамтио. — А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. — Пази!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам се руковао то знам. Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” И врата се затворише. Мама се врати.
— Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!..
— Шта ради гђица Ведел? — Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.
Тамо је било све тако тихо и тако пријатно. Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос!
— Е, ти кад некога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира, смешећи се мало.
Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине! Бадава, види се одмах што ти је бачка крв! Воле прашину! — рече смешећи се, и пољуби Раду. — И мама сме у кола, је л’ те?... Јел’ те, попо?.. ’Ајде, мама, и ти у кола! — зове је Рада.
’Ајде, мама, и ти у кола! — зове је Рада. — Е, не сме мама, рâно; мама мора да чека бáбу! — рече женица смешећи се. — Па нека и попа чека бáбу! — одговори Рада. — Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица.
А, је л’ тако? — пита путник смешећи се. — Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите. Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Питате га: — Колико имам година? Он почиње да вам се стидљиво уноси у лице и смешећи се, понизно да загледа у вас. — Има... тридесет и две, три... — одговара не вама већ као себи. — А овај?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго? — Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба. — Ви сигурно мираз подразумевате? — Канда сте погодили!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест. Гребен је.
Африка
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н.
на шта Н. узвикује: „Зар можете и помислити: краљ поред жена! Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј.
Он не говори, већ ми, смешећи се, и као извињујући се, показује само на прсте руку које би да држе цигарету. Шаљем једног од дерана да их негде
Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку. Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, није се ништа догађало. Павле је сав дрхтао. Муцао је нешто што се није чуло. Петар је на то, још увек смешећи се, здрао руку Павлову, са својих ширита на грудима, и говорио братучеду, право, у лице, мирно, али са мржњом: „Дур!
Кад би заподео разговор, да време прекрати, они су га слушали, понизно, смешећи се, неми. У свом беснилу, да мора да губи време, у тој пустоши, иза леђа божијих, Исакович после, данима, није хтео ни
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ишијас ју је мало мучио ноћас, но то је већ нешто на шта се морамо навикнути. - Да, да, навикнути! - понављала је смешећи се, иако читаво Караново тврди да се она на известан раскид веридбе на пола сата пред венчање никада није успела да
унутра своју црвенокосу главу изрецитовала да је оно упалило: Меланију су тог јутра видели како полази од куће смешећи се свима редом.
Гледајући Меланију како предаје о електромагнетима смешећи се и ваздуху око себе, гледајући њено сиво лице са исто тако сивожутом косом и очима, ја нисам осећао ни трунке смеха
У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа. Бароница је смешећи се гледала у нас. - Чапоњи вас је пријавио. Седите!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у
— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар. Чамча пун радости. — Нисам ти казао да ћемо продати? Штета што нисмо више понели.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког,
само једна ситница још треба, па да се, са те на изглед мирне, површине стрмоглаве у ту мутну реку, урликом и силом. Смешећи се, ужаснуто, без жуди, згрозила се и осећала је да је тај дан близу. Била је већ три недеље у тој кући.
или у Беч, где ће она провести зиму, или у Виртемберг, где би му се захвалила за верну службу уз њенога мужа. Смешећи се при томе, изненада, тако раскалашно да се њему одсекоше ноге.
“ Смешећи се збуњено, као да се осећаше нешто крив, Вук Исакович је био тим неспретнији што је у огледалу, пред којим је стајала,
Стигавши дома, љубазно и тужно се смешећи на свет који се беше искупио на мосту, пред његовом кућом, он је закључио, по гомили уплаканих, да је умрла.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
око старог позоришта, то светло се поново однекуд појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на невоље и на сиротињу: осетих да ме тог часа његова дрска, лажна музика враћа у свет живих, тамо где још постоји
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И то све певајући, клатећи се, полако, једнолико и смешећи се оним својим широким, отвореним и празним осмехом. И тако је проводио дане.
И по некад сама Тода дође до њега, метне му своју ручицу на раме, и смешећи се, пита га: — Волиш ли ме? А он сиромах муца и крије поглед од ње. — Кажи, или сад ћу да се наљутим?
Узалуд га жене и девојке гураху и грђаху да не иде за њом, он се никако не одвајаше. Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено. После венчања опет је било весеља.
— А не, не! Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он. И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Опет ја ћу плакати! И не заслужујеш да ти скоро дођем. (Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.
МАКСИМ: Добићеш, враг да те носи, и онога, који те је донео на мој врат! (Одлази.) СОФИЈА (смешећи се, Николи и куму): Радите ли и ви тако? КУМ: Ја би радио, али не помаже. НИКОЛА: Не помаже богме ни код моје Маге.
Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским. (Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4.
ШАЉИВАЦ: Сад гледајте што ћете радити; ја вам помоћи не могу. (Смешећи се отиде.) ИСАЈЛО: Знаш, шта је, Манојло? да ми не казујемо доктору.
Навалило и мало и велико, грабе се за ваше књиге? ДОКТОР (Путнику и Шаљивцу): Сад говорите! ПУТНИК (смешећи се); Па и то вам је добро критика учинила. Док она није изишла, нису се људи толико грабили. МАНОЈЛО: Сачувај, боже!
ПУТНИК: Мени је име критик. ДОКТОР: Критик, на кога сам ја толико викао. ПУТНИК: То обично бива код људи (смешећи се) којима разум код куће седи.
Мал’ не паде. ЉУБА: Кад је то било? СТАНИЈА: Кад ми оно проговори. ВЕЛИМИР (смешећи се треје чело); Ја-ја! ЉУБА: Е, то се он теби поклонио. СТАНИЈА: Какав је то поклон наеро? Ко се клања раменима?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, читава ствар ме је пресекла негде у висини плексуса, баш ту негде. Посматрао ме је кроз дим, смешећи се. Ваљда човек има право да путује куда хоће и када то зажели?
— казао је, тајанствено се смешећи. Слегнем раменима и отпутујем заборавивши потпуно на пакет у торби. Јао, да сте само видели Мишелина!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио. Његов син скида капу и гледа ме смешећи се. Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље...
Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече: — Да понесемо оружје... Зли су им пси. — Јесте. Јуче вас у мало не исцепаше.
— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу? — Па.. требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете... Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.
И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се: — Шта... не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све
Што је дао Бог... Будите задовољни!... — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.
не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем... Што, гле само како то он полако, смешећи се.... Зар ја не бих могла тако ?...
— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се. Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.
— А нама остаде онај дневник онако... Да идем да га закључим, рече он смешећи се. — Иди молим те, али немој сумирати без мене. Причекајте ме и спремите ручак. — Ха, то се већ разуме. Како!...
— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се. Али треба зарађивати хлеб. — Хлеб ?... понови он ; какав хлеб ! Зар још и о томе да се бринемо.
Нека, молим вас : тако млади, па да идете на робију... — За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се. То већ беше много На тако отворен разговор Љу бица не беше навикла.
И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем. — Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама... Трпковића, што удари директору шамар... Није га познао по ноћи. — Аха, јест...
— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се. И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао
Црњански, Милош - Лирика Итаке
кад ме прође, да на мени стане краљичино око. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Смешећи се почаст бих шинуо и тихо рекао: Јер сам мушко. После да је годинама туда нема.
се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи се, мирим све што се збива. И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа.
Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео. КОМЕНТАР УЗ „ВОЈНИЧКУ ПЕСМУ“ У септембру 1918.
“ И заиста, на испиту археологије, Вулић као председник, смешећи се, пита ме: „Под каквим су се углом секле, господине Црњански, улице, у шестом слоју Троје?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па како вам се допада овде код нас, господине? — упита ме министар смешећи се хладно, преко срца. Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам: — А нарочито могу честитати овој дивној
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пера скочи и пође на сусрет једној, која се упутила к њему. То је она. — Шта си урадио? — запита га она смешећи се. — Ништа. А ти? — Једва мало пре доврших. Али сам сад сигурна! А ти, болан, зар баш ништа? — Готово ништа.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А ко би то могао бити? (Гласно.) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан? ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам, ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде. И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му
Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.
све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да
| Али Софка не даде. — Хоћу, хоћу тамо... Зашто? Хоћу ја! — и сва срећна, јер зна колико га тиме изненеђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице. — Хоћеш и волиш?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Шта ти је? ВАСКА (силом се смешећи): Ништа, тата. ЈОВЧА Да ниси што страшно сањала? ВАСКА (трза се): Ех, ништа то! ЈОВЧА Да ниси болна?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах! — старац смешећи се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице заустављале, и у чијој је
« помисли и у страху затвори очи. Када их је отворио, замало није сео од чуда чувши како му Мајка гуштерова, смешећи се, говори: — Не плаши се, јуначе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Диагнозу врше по небеским знацима, а не по лекарском прегледу“. „Шта ћеш, драги мој?“, рече му Демокритос, смешећи се. „У натприродне ствари се верује радије но у природне појаве.
Хтео бих само да се распитам где бих могао наћи господина Лавоазијеа“. Он ми, љубазно смешећи се, пође у сусрет и рече веселим гласом: „Видите га пред собом!
„Разумем“, рече Лагранж. Монж се обрну мени, смешећи се: „Сад не морате нашем колеги Лагранжу ништа више рећи. Зна, већ унапред, шта ће доћи“.
Избегох на тај начин да о кнежевој вереници дадем опипљивијих података. Смешећи се пријатељски, Кивије ме слушаше са највећим интересовањем. Убрзо затим дође разговор и на Метернихову политику.
„А ја“, рече он смешећи се, „окупљам у својој предаваоници, ту поред своје радионице, не научнике, већ оне који су жељни науке, као што сам и
А у вашој глави, господине Фарадеју, она је севнула“. „Нисам“, рече он, смешећи се, „осетио у својој глави никакво севање, па ни грмљавину. Она мисао изгледала ми је блиска, наметнута сама од себе“.
„Ви сте интересантан човек“, рече он, смешећи се. „Е па онда можете мислити колико сте ви, господине Фарадеју, за мене интересантан.
„Нисам добро разумео што сте оно малочас рекли о снази мишића и о растављању воде у њене састојке“. Смешећи се, он ми одговори: „Ствар је врло проста: из ничега не бива ништа!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире. О коњским вратовима клате се велики, дивни венци. Официри, смешећи се, прихватају раскошне букете који долећу с прозора, тротоара, скела нових грађевина, с кровова, са свих страна.
„Да“, рече, „да, познајем. Хоћете ли да вас представим?“ И, смешећи се сасвим усиљено, док сам ја оклевао и досећао се откуд је ова њена забуна, она ме поведе кроз гомилу.
Иако се мало противио, из страха да не назебемо, стари кочијаш је ипак пристао и смешећи се шеретски попустио нашему наваљивању, па се, ошинувши коње, кренуо пред нама, с тим да нас сачека на самоме превоју,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Изиђоше сви из куће. — Нема тамо ништа. На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.
— Шта то дроби овај ? Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. Ђурица се збуни, не знаде шта да каже. Једва, после дужега ћутања, промуца: — Море ништа.... његова посла!
Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ ... — Продајте нам два пурењака.
наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: — Ово, знаш, да ме се сећаш...
— Хе, побро !... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. — Што, зар... — Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо,
— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се. Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе ? — Тхе...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име. — Кајмакчалан, 2525 метара... — Какав сте ви леп дечко...
Петровић, Растко - АФРИКА
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н.
на шта Н. узвикује: „Зар можете и помислити: краљ поред жена! Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј.
Он не говори, већ ми, смешећи се, и као извињујући се, показује само на прсте руку које би да држе цигарету. Шаљем једног од дерана да их негде
Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку. Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није било лако госпа-Јелки. Није било лако ни Соки. Бледо се смешећи пита госпа-Јелка доктора: — Какав је овде код нас главни чвор, докторе?...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Е, зар друкче, то нисам знала! Па како се другаче зове? — упита она смешећи се више очима но уснама. Ја се за један тренутак домишљах, најзад преломих и одважих се: — Тај осећај се зове љубав!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али сад већ видим и његово насмејано лице, живахне очи. Смејао се. — Воуѕ éтиез тгèѕ гаі!2 — говорио је смешећи се и трљао моје лице колоњском водом. Рекао сам му нешто у знак захвалности.
Моја температура била је све нижа, и после шест дана пала је на нормалу. Али седмога дана, ујутру, гледа ме Коста смешећи се, и вели: — А, ти си... а, друже... а, Кинез! — Ле-лее! — узвикну пешак поручник.
Продужи, где си стао? — обрати се Светиславу. — Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг. — Сад ми је пала секира у мед. Једном да размрсимо и тај кајмакчалански чвор.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тек поможе ми да узмем, супе две-три кашике, А ја се мучно згадих: упрљах његове руке, Смешећи се да ме не смути, погледа тужно у њих; Боже мој, гле!
год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу чувши материн крик Изишао бих тад из собе, смешећи се колико сам сâм, Сузе теку низ лице: једино за Њу што знам.
Тада се прене она и смешећи се гледа кроз бол, Спусти ми руке на лице и утопи ме у сан; Нада мном шири се осмех њен и тмура плачна дол; Лијући
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено,