Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Људи нас поздрављаху дубоко скидајући шешире, док су се слатке жене смешиле и, мило напућене, добацивале на рачун његовог озбиљног држања и хладног погледа: „Какви су ови Србијанци, сви
Краков, Станислав - КРИЛА
су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле у сну. — Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт.
Лишће је шипрага било тамно и невесело климало на њих. Али се зелене ивице на врху планине весело смешиле. Пењали се. Са заравни су гледали цео залив под собом и трвђаве Карабуруна, и ситне бродове на мору, и мостове на