Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао на наш швајцарски сир... — Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе. Изгледало је као да чини један корак напред, а два назад. Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега.
Он се усиљено смешио. Кад су је опет посадили, да седне, да би могла у разговору да учествује, стари мајор му постави питање, да ли има
Променио је био и своју нарав, и своју душу. И осмех је свој променио. Смешио се безумно. Траг јего благородија, и његовог живота у Росији, остао је, донекле, у писмима која је писао, из Росије,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” потапшах по рамену самога себе и насмеших се на начин на који се смешио један женски живи рахитис који је пре две године, сам Бог зна како, успео Влади да упадне у регистар.
Даћу ти две стотине динара, Суљо, ако кажеш где ти је сестра! - смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја у животу и на позорници ипак самоуверено смешио као да је најважнији у целој представи — центар драме и свемира, града и уметности.
Чланак је био пресавијен начетворо и налазио се одмах поред новчаница од пет хиљада. Из угла поред наслова смешио се заједљиво млади човек са фотографије од пет цицера. — Замолио ме један гост да му га донесем — рече келнер.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота. Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Баш тако. Ох, не бојте се, ја сам се смешио, и спомињао Сенегалце и Немице. Уосталом, сви официри још увек играју билијара у рукавицама, особито артиљерци, и
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ђаво се смешио од задовољства, гледајући њихову игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не
Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
д. Ч’а Глиши би се у тим приликама очи засијале и он би се задовољно смешио и већ је уображавао како му сви скидају капе улицом...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не, радост га је испунила, не.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А иследник се смешио, трљао мале руке и раздрагано и брзо нешто писао, па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он
А он се и даље неуморно клањао на све стране и смешио раздраган, блажен, очаран и обузет увек оним новим осећањем нагона неког да се жртвује.
била су широм отворена, а кроз отвор њихов јурила је зима и провиривала, сва бела од иња, брада нашег старца, који се смешио. Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И смешио се мирно”. 231 Једино се тако и може објаснити зашто Рајић прво каже да му је „живот без смисла”, а одмах затим - у нар
Краков, Станислав - КРИЛА
— Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба. А Душко се смешио, јер се сећао пољупца који је данас са златних зуба у лету примио. Сећао се и Мија.
То су и онако биле обичне вести, а Мија је све из ескадриле познавао. Сви су добро пили. Мија се само напрегнуто смешио и ћутао. У том се и Ивон примакла. И здрави су могли да осете мирис њене пути.
Није видео бледо Сергијево лице, мада се овај једнако окретао. Бора се смешио. Тамо је у станицу улазио воз уморно стењући, а путевима су једнако јурили камиони.
Доле су већ летеле певајући бомбе, избијао дим н пламенови, бежали и умирали људи. Дим се лепршао и смешио над срушеним колибама. Са свих страна из гнезда покривених сувим грањем дизале се увис митраљеске цеви.
Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно. Само се Душко љутио, шкрипао зубима, но није говорио ништа.
Комесар се дигао са баквице, чак се и кувари одвојили од казана. Сви се нечем радовали. Душко се смешио и клатио на коњу, који је газио воду. Тамо горе са шумовите косе припуцале су батерије.
Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза.
Зрна се сретала и поздрављала песмом у зраку. Душко се смешио. То је све било лепо... не, нису се људи убијали... смрт није ни постојала... постојала је само радост једина и вечна.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад хоћу да видим мало сређености, онда гледам у Бранка и Милана. — Смешио би се Павле при помену тих имена и с триумфом и с нежношћу. То је била чувена „тројка” у том чувеном осмом разреду.
Онда смо ми још теже живели, и ја сам то добро запамтио.” — Тако ми је придиковао Павле. И опет се смешио, и опет поновио: немате фантазије! штедња, то је фантазија! У свакој стварчици има скривен новац, ако имаш фантазије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Још два минута да се коњи издувају. Јурили смо читава три километра. — Капетан Лазар гледао ме је значајно и смешио се. — А ти тако... у ћорсокак?... Свеца ли ти детињег. Замисли да смо били под артиљеријском ватром?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као кап росе блистао је и смешио се. Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића?
— викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град! С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости.
Надјачава и мреже и таласе, бржа од ветра, сребрнија од галеба! Читав дан и сву ноћ се дечак смешио, а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на
Узе Радан патуљка на длан и само што не крикну од чуда: Мицко је имао његово лице, на исти се начин смешио, мрштио, прекрштао руке. Како то до сада није опазио? Како га није, као шамар, лупило у лице.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и када су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама, — он се смешио. Са ћепенка и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.