Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Обориће Станко! — Неће! — Хоће! — Неће!... Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. Станко се смешка, а Лазара зној пробија. – Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић.
— Ено, види, како се ребри!... Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!...
Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... Савест га није гризла...
Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега... Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...
Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо? Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази... Прилазе олтару... Он рикну као рањена звер...
Са чела му нестајаше бора... Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... Диже се. Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом. Осећао је да се мора с њом састати.
Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ... Никад му лепша није била. Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...
Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...
Дао те бог видети! — Богу хвала! — Како на дому? — Оно што је тамо — добро је. Ама није ми све тамо... Алекса се смешка. — Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... — Ту је! — рече поп. — Па...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ништа друго него је дошла само зато да види шта вечерамо. А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса, а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Баш главом барон Гизел, господо Бога ми, части ми! смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим?
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана! Он захваљује и очи му наједанпут заводне
Који су тачно? Ето, је ли тај дед мој отац? Гледам ја њега сад, као да стоји ту предамном, смешка се и прича. како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.
Африка
да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар их погледа, за тренут отвореним очима, затим опет завали главу и настави да се смешка, затворених очију. Силазећи са чардака, на утрину, Ђурђе, међутим, узвикну, изненада: „Ене га! Ене нашег сретиоца!
А кад секретар то рече, Павлу се учини, не само да га нетремице гледа, него и да му се, подругљиво, смешка. Павле му онда, устајући, каза да његово високоблагородије не треба томе да се чуди.
тог официра, његовој коси, његовом лепом лицу, оку – како пуши, како говори, како дочекује, како одговара и како се смешка љубазно – или његовој кући, трпези, сребру, коњма, слугама, или његовом познавању толиких престоница.
Али је сретан, пресретан, и само се смешка. Ћути, па се смешка. Кад то чу, Павле се као трже. Био је застао, исправио се, па се затим осмехну, кисело.
Али је сретан, пресретан, и само се смешка. Ћути, па се смешка. Кад то чу, Павле се као трже. Био је застао, исправио се, па се затим осмехну, кисело.
Оно што знамо, то је, да је Исакович, у то време, заиста све више личио на човека, који се смешка као луд на брашно, и који је сишао с ума, иако се то не види.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ: Слуга сам понизан! (Оде.) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (чита поново Ринино писмо и смешка се). АНТА (долази, с прага): Ево ме! СПАСОЈЕ: Е, нађе ли? АНТА: Па нађо', дабоме!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Попа, човек висок, кошчат, широка лица и уста, обуко нову, за сад начињену мантију, па се само шета, смешка, надгледа и дочекује госте. Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти.
шећерџијницама, купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чека ме једна мачка! Сутрадан се појављује сав изгребен и изуједан. Седи и смешка се тајанствено, онако швалерски. „Три грозда“ захватила блага паника!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пред кућом-логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: „Добар дан, лијо, врлино чиста, клањам се теби са бодља триста.
Ја сам строг, знате, сви мени плате.“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети. Брзо ће чича да му се свети.
Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом. „О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у
“ Умину облак, ведрина сину, на Јапри вал се мрешка, капљица блиста са сваког листа, видокруг плав се смешка. А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу.
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то рекох мачку?
“ „Нећемо кости, живела риба!“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.
Кад ли га зграбим у мраку слепом, платиће, богме, главом и репом.“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога чуда, три ми поспанца прете!
! Мирише, канда, врбино пруће и уза њ — крзно мачка и Жуће?! „Ту ли смо дакле! — Видран се смешка — Скована, значи, подвала нека. Мачак и Жућа под врбом чуче! Горе ме, богме, заседа чека.
МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас.
“ Што беше даље, за пута тешка, не прича пилот, само се смешка, и наш се деда збуњено чешка. ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас
“ — То само гукну, окрену пете и стругну — попут ракете. Застаде писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Милутин се смешка, јер не зна да ли треба да одговори озбиљно, или у шали. — Је ли? — Како се узме... — Јеси ли видео коња за празним
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како... Зар ви већ радите са словима ? упита га Љубица зачуђено. Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању. — Јуче сам почео, одговара он наивно.
И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа... Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко није видео Дизнијевог псића Што се свему смешка, тако рећи хронично? И кад је без штенаре, без хране, Без пића, Његове очи говоре: одлично!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А што његови близнаци да не остану? Смешка се. Сад спавајте док сунце не изађе. у поцепаној кошуљи примаче се огњишту.
ни онај што се вратио из Париза у зеленом реденготу, кад га је први пут видео пред огледалом како се четка, ћути и смешка, оставља оца и жури француском конзулу на ручак. Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао.
Вече не сме да те затекне у мојој авлији. Да се изгубиш занавек... куд знаш! — Зашто га тако гледа? Смешка се, кучка. — Чекаш да и мене везаног спроведу у Паланку? Да ме осуде на робију? — Такве ни на робију не осуђују!
Не мислећи, он учини неколико корачаја, па стаде: Рака носи тестију воде и смешка се. Аћим се постиде. — Не брини, ускоро ћеш — важно и убеђено рече Рака пружајући му тестију.
— Не читам ђубре. Не могу да гледам ни твој мундир. Капетан се смешка, наслоњен на врата. Аћим жмури и седи наслоњен на зид. Ако сам помилован? бије по њему нешто што само личи на стид.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши! Нико ми није раван.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
командант појављује на прозору и наређује да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном
маларични напад, па се објашњава са својим старим другом што седи на војничком сандуку уз његов кревет, чупка бркове и смешка се својим подругљивим уснама. — Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека.
Он седи на доксату, он је блажен, мирише ружу, игра ћилибарским бројаницама, и смешка се. Било ми је пет година, био сам стидљив. Моје плашљиве очи, моје мало слабо срце, највише се бојаху витла.
Петровић, Растко - АФРИКА
да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Има их који се свесно жртвују. Такав је овај наш Драган. — Хвала на комплименту! — смешка се Драган. Командир се обрати мени: — Изложићу вам његов случај...
Војници су се смејали. — Данас ми обори наслоњену пушку. Срећом не окиде — дирају га. Онај обори главу и смешка се постиђен. Командир га потапша по рамену и рече: — Ти остани за другу групу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Проклета битанга! Мислио сам да се тако презриво смешка због тога што се ја петљам у војничке ствари, што говорим глупости кад је реч о начину како да се пошаљу гласници.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ваљда је тамо што продрло. — Варкале се тако жене, нагађале и промашале. Господин Јоксим се смешка: — Радозналост је страшна енергија. Познато је да се њој има захвалити за многе изуме у науци.
Па је Мирко крстио другог сина, и приредио вечеру куму и куми, а Ната, с оне стране, смешка се: „Галаме пођонари, а не знају моју новост: данас ми била два општинара, и нуде доста лепу цену за кућу, да је
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али када виде револвер у руци, извади чанак и поче одбројавати сребро. Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!... Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти!
— Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста шара нешто по столу. — Ћаше они на Ловћен, па довукоше грдније вапора...
Од нас нико није говорио енглески, а Енглези су натуцали нешто мало француски. Поручник Протић се смешка и вели: — Они се изражавају француски као човек који је рањен у главу, па се после толико времена присећа и поставља
— Ја стално очекујем кад ће се једном појавити на сцени ова двојица — смешка се Мишић. — Видећемо већ... Продужи, где си стао? — обрати се Светиславу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда и зато што, се Софроније лукаво, из прикрајка, смешка. Али, није то више Софроније стар и у дроњцима, вем млад и враголаст какав је некада био, с месечевим рогом заденутим
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На звезда јато се сјајно Смешка љубица цвет; А руже шапућу тајно Мирисних бајака сплет. Газела прислушкује. И скаче радосни скок; А у даљини се