Употреба речи смешкала у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак. А душа му се смешкала: — Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!... Једва једанпут!...

И гледај ми мајку. Њој треба твоје неге и милоште... Што њој учиниш, мени си учинила!... Хоћеш ли? — Хоћу! — смешкала се она. А он јој пољуби румене усне. — Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!... Као да видим и бога и анђеле његове!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

А она? Је ли плакала, због тога, каква се начинила? Или се смешкала, глупаво, уверена да је она, и таква, чаробна? Има међутим, још један, још луђи, податак, о тим Павловим сапутницама,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Погађајући моје мисли, смешкала се задовољно, али је избегавала да ми пружи прилику да јој поверим своја осећања. А ја бих то можда и учинио, иако сам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— једва изустих, савлађујући с тешком муком љутњу. Разумела је. Одмаче се и подбочи рукама. Гледала ме је и смешкала се лукаво. — Хм! — изусти и издиже једно раме. — Хтели бисте да изиђете? — Да! — Изволите!... Идите!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности