Употреба речи смешкало у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И, као наручен, дође му Маринко. Пошао од куће, па се увратио. Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. — Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И Јаћиму се насмеши брк, и све се на њему задовољно смешкало: „Бре“, помисли он, „бре, Јаћиме, грдно ли би погрешио да си нешто код куће остао, никад ти то не бих опростио!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст. Грина) Седео је деда с мајком Под сеницом, у тишини; Њино лице смешкало се Као зимски сунчан дан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности