Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!... Очи ће вами искакати од мојега благослова!...
— Ево шта, Иво. Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. — Па шта вели? — пита Иван. — Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?... Хоће да се жени, ето шта!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Посматрао је, испод ока, Исаковиче, и, док су они обарали поглед, Гарсули се смешкао. Био је наредио да им се донесу камиши и рекао им је да могу пушити, и у његовом присуству.
Седео је као и сад, у диму, као у неком мрачном облаку. Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови Махалчани хтели да изврну оберкригскомисара Гарчулу,
Исакович се на то смешкао. Здрав Османе – каже да је помислио – ако ти остане! Заспаше тако у утроби дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а
Питала је капетана да ли свира у флауту. Павле је причао братенцима да се на то само, кисело, смешкао, па јој рече да су њега учили како да откине човеку главу, а не да свира у флауту. Он, каже, не пева. Не свира.
Биће да је ергела натрапала на неку траву која је, каже, отровница. Ветеринар се смешкао. Дијагноза капетанова је, каже, тачна.
Поп Микаило, кад то чу, благо се смешкао. То, каже, завидљивци, зли језици, о њему причају. Нема за свештена лица шкопице!
Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!
Никад пре, такав задатак, није имао, па се чудио шта га снађе. Поп се међутим смешкао и на то. Прелетао је, каткад, са Исаковича, погледом, на кафану, на коцкарницу, у суседној дворани, на жене у
Био је добро расположен, тог дана, и смешкао се Исаковичу, док се Павле дубоко клањао. Волков је био, на два корака иза Павла, стао.
Петар се смешкао, мало, стидљиво, био је мало пребледео, али је Варвара помиловала обојицу по курјуку и смешила се на њих, сретно.
А може на пролеће доћи по жену, а то ће омекшати срце и старцу. Петар је, нехатно, смешкао се на жену, и тврдио да ће он то, лако, удесити са тастом, сенатором, у Новом Саду.
У ствари, он никад није слушао оно, што жене кажу, али је слушао кажу. А смешкао се, саосећајући. На крају крајева, увек је успевао да их одобровољи. Често и да их насмеје.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.
“ Ђорђе се смешкао: „Ако ми родиш сина, онда си ми жена.“ „Ја више нећу да живим у селу.“ „Добро, живећеш у Београду.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе. — Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Без снаге, без храбрости, без власти да влада собом он није могао пронаћи излаз. Онда је покушао да се насмеје. Смешкао се бесмислено и чинио се одвратним самом себи. Ћутали су дуго.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Онда би све запевале: “Смешкај се, Михајло, смешкај, ја волим твојих очију сунчани сјај!” И ја сам се смешкао. И све сам се више смешкао када сам се уверио да ме девојке заиста не мрзе.
” И ја сам се смешкао. И све сам се више смешкао када сам се уверио да ме девојке заиста не мрзе. Њима се свиђало да ме задиркују чим би из мене избио европски
!” Док је то говорио, Џим ми се смешкао и намигивао, стављајући кажипрст на чело, као да је тиме хтео казати колико се памети налази у практичној глави једног
Билхарц се на све то само смешкао, подсмевајући се америчком обичају по коме глупаци бирају председника. Онда ми је испричао једну анегдоту о Аристиду
Краков, Станислав - КРИЛА
Узела је његову чворновату, маљаву ногу у крило, И њени танки прсти почели су да лете по прљавој кожи. Пуковник се смешкао задовољно.
— Гоод евенінг... — Му деар!... Ивета је утрчала и обгрлила енглескога капетана. Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави. — И њега, и њега, — викао је Митфорд. Мала није оклевала.
Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа. Почео је будити пољупцима. — Биби... Жена је отворила очи. Видела је погрешку и насмејала се.
Као и у баронице Ивон. На улици се чула вика јеврејског продавца. Ивона, Ивета... Душко се смешкао... све је то било исто... био је задовољан... све су жене зналачке у љубави. Битољ је пао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видео си ваљда одозго са својих плаветних двери и немој ми рећи, имењаче, да се при том ниси обесно смешкао, кришом од својих светих суседа.