Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу. Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица.
Учини им се да видеше лице Господње, и као то се ллице смешкаше на детенце... И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони