Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије. Рекосмо ли ми да што јест, ако он и не зна шта је то, нама' нек' повикне: „Како не би
Он мисли гди ми не читамо којекакве књиге, да ми ништа не знамо.” Ево овакови људи, кад | што смешно знаду казати, мисле у себи да све знаду, и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду.
Јеси л' чуо?” Ово се сваком мора видити смешно, но тако је самољубије: ослепљава нас ужасно и чини нас да себе похваљујемо онде гди би дужни били окајавати се и на
Знати законе и обичаје других на свету народа, то је знати шта је при њима добро и паметно, шта ли је зло, лудо и смешно; кад туђе познамо, онда ћемо моћи и о нашима судити како иду: управ, или наребарке, или сасвим настрашке; пак онда,
”| Наравоученије Различне лепе науке могу се из ове басне извадити. Прво, кад јест што у нами смешно чему се други морају смејати, не срдимо се на оне који нам се смеју; зашто чрез то не само ништа не добивамо, него их
Што је год у ком му драго смешно, томе није могуће да се људи не смеју; дакле најбоље смејмо се с њима заједно. Чрез ово три ствари лепе добивамо:
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад — он лежи у кревету, а намотао око главе којекаких крпетина читаву чалму... Смешно и погледати! Попадија му гасила угљевље, и вели лакше му мало...
Буде му здраво смешно, па се смеје! Поп мало-мало па тек помркне очима на њ. — Вала, брате, требало би ово и спавати — рећи ће поп Бошку
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. — Добро је! — вели Дева. — Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих. Ко ли је онај у срми?... — Видајић из Бељине!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред његовим курјачким
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек. Јесте, богами! Али тако... Једанпут врати се он у неко доба кући.
Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер. Попеску удари ватра у лице. — Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу. Макс се ухвати за трбух.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
увек наљутило пáтка). А поп-Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели: »Иди бестрага!« а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве
И сама гђа апотекарица — која се спочетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.
— рече поп Ћира, смешећи се мало. Ваљда му је дошло смешно, помишљајући какав би то призор био кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру, а овај се отима. Ах, не, не!
Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Само да најпре пошљем по мог тату. Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса. — Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи.
— Онако — како да вам кажем — упола сте били. — Ал’ сам се паметно разговарао? — Смешно; али нисте џандрљиви били. — Све ће добро бити. Стигоше већ у О.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Подрум, подрум. Хихихи... Хихихи. Па се новинар журно губи из гомиле. — Подрум него шта, није то смешно. Нећемо у шаке ватати оне куфере с Бежаније.
„Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић. До мало час понизна, понижена и јадна ево је како се накострешила, горда,
Све је то страшно заметно, а овако... цак, у чело или срце, и све је у реду и регулисано. Заиста све је то чудно и смешно. До јуче само вукао сам се ја кукавно све споредним улицама.
страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све бело и смешно. Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио.
Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и
Африка
Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног,
црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају. Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи
Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне. Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа.
Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.
Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли. Младићи су били апсолутно неми, оборених
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све му је то смешно. Треба живети. Треба децу изродити. Треба живети весело. Павле му је на то одговарао, набусито, да се он родио у
је остарио давно, али ето брбља и сад женама оно што му је, можда, пре двадесет година, и пристајало, али што је сад смешно. Понавља ласкаве речи, чак и ћерци домаћина, понавља, као што ветрењача маше крилима, и кад је празна, на ветру.
Сав се био, због тог, развеселио! Понављао је, међутим, како је то смешно, да плачемо због некога, ко и не постоји, и да она плаче због те жене, која не постоји.
Павле се онда нађе у чуду и подвикну јој да устане и оде. Не може даље остати код њега. Па као да му и самом би смешно, подвикну јој да је дете балаво и да иде с милим богом. Балавица је она, а не удавача.
Павлу је све, што му францескани рекоше, било чудно, несхватљиво, а смешно. Па им се и смејао. Млађи фратар му је, горко, пребацивао, а понављао, да Бог слуша сваку молитву, и најгору, на свету.
Ђурђу није било смешно то, што се папежници крсте, пре јела, него како се крсте. Правећи, палцем, крстиће, на челу, на носу, на бради.
Арест је, међутим, очигледно, на Божичу био оставио видног трага. Лице му је било избледело, а коса курјука утањена, смешно. Уста, у којима је имао још само неколико зуба, била су отомбољена.
прстом, да утиче на догађаје у Росији, и у свету, то се Исаковичу чинило, прво, жалосно, затим и страшно, а на крају смешно и лудо. Те књиге су биле на немецком, а једна на францеском, и он их је полугласно срицао, и кад их није разумео.
га, црвена и бела, да виси, као неки велики цвет, сличан једном малом цвету, који су у башти имали, а звали у Варадину смешно и дирљиво: минђушице. Био је сасвим миран и није дозволио да је жене припреме. Окупао ју је сам.
А што је било смешно, Костјурин, који је у разговору са тим људима говорио руски, почео је и сам да, у свој говор, меша по неку реч, као
Кад узјаха, официри, у мањежу, наслутише да се спрема нешто лудо. Шевич се побринуо да разгласи да се спрема нешто смешно. Да ће Павле покушати, са том кобилом, и седму препону. Гробницу. Оба ђенерала била су поустајала у ложи.
њега увек долазило нешто ново, нешто лудо, неочекивано, и на пиштољу, и на препонама, па су се питали, неће ли нешто смешно, ћораво, искрснути, и сада, у егзерциру, који се са тим надутим, надменим, Србином, завршава.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Замислих Полинежанке опаљених и врућих тела, обалу златну и плаву, мајмуне како се веру по палмама и би ми смешно што Багрицки говори о прилозима. Прилог времена „прошлово”, шта је то? - Њу, Слободане, њу? Слегох раменима.
моја”, а завршава се са „твој М” — говорио сам смејући се, а она је, склонивши руку са моје мишице, рекла да то није смешно ни нарочито генијално написано за неког ко намерава да постане писац.
- Кад си био оволики! - подигла је руку до висине стола, а мени је било смешно и нисам могао да замислим себе као таквог некаквог патуљка од осамдесет сантиметара. - Боже, мама! - рекох.
Сетих се нечег налик на притајену претњу у његову гласу и би смешно. Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих
Одмахивала је главом напомињући да је то страшно. - То је смешно! - рекао сам. - Мислиш? - унела ми се у лице. - Ја мислим да је страшно. - Видећемо!
- ударала је ногом у земљу као да даје такт таквој речи и то је било помало смешно. Ја сам се осећао као бегунац. Ја сам то био и знао да јесам, само што нисам могао да јој то и објасним.
Више сам волео да је са зечевима. Рашиди је то било смешно, иако није била нешто нарочито расположена за смејање. За четири дана школски дневници биће запечаћени, а кец из
- О мачкама? - погледао сам га бело, а онда почео да се смејем. - О мачкама? Ја просто обожавам мачке! - То није смешно, молодој человјек! - прекинуо ме је. - Да би човек познавао човека, претходно мора да познаје мачке!
Мислио сам да ће ме загњурити, али ме је она само помиловала по потиљку и то је било смешно и дивно, то миловање. Да ме тако помилује, има обичај моја мајка.
Ја свој желудац, или бубреге, или било шта, нисам осећао и било ми је смешно кад бих чуо да неко говори о њима. Сада знам да су их они морали осећати.
Било је смешно мислити да ћеш једнога дана ући у продавницу и рећи: „Једно срце за човека од педесет година, молим. Парче бубрега и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
пармесан) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) пародија (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела пасија (лат. пассіе, фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније, да не би могла бити и његова жена.
Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Пумпарице« су се увлачиле у беле вунене чарапе и изгледале су врло смешно. Како да одем у њима на дочек нове 1951. године?
– Шта хоћеш тиме да кажеш? Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овом концепту гола досетка је страна. Смешно се издваја из ситуације; оно је радосна спознаја, прикривена туга, час отрежњења.
Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији. Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен
Хумор Оно што је у дечјој песми смешно, истовремено је и најживље: њено језгро скоро да се може поистоветити са хумористичком визијом.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује! Да знаш, осећам се врло смешно! А још смо и покисли... Само ми још фали да назебем...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло. МАКСИМ: Да избављен будем, од тебе зависи. Оћеш ли, Сокице?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
канали пред којим се млада професорка збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу, највише
Одједанпут, човек из киоска пропаде у земљу. Замени га нека лева жена. Смешно, али као да ми је нешто недостајало, не знам тачно шта; али могу вам рећи да вам је то отприлике као оно осећање да
Свега. Одувек су ми комисиони антикваријати личили на парастост за ствари! Смешно је и помислити, зар не, да ће за двеста година и ови наши данашњи предмети красити супер-модерне станчуге неких
Годину! Јесте ли чули за књигу „Како се калио челик“ једну дирљиву књигу, сасвим дирљиву? Мора да ће вам то бити смешно—али ми смо је тада просто гутали, да, гутали, такво је то било време, пуно заноса, мислим, и било је на известан начин
има па све око њега, кад тамо: баш њему сви певају, па га водају по сценографији лево, десно, а он се чуди па њима смешно, да пукну од смеја!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође? Чак би и прасе казало: — Губи се, смешно мазало!“ Ускоро ево вола, не збори баш ни речи, очурде само бечи, а затим слику лизну и мукну: „Памет јака, наоко
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Има ли и слике ваше матере? — Да, да, ево овде су моји родитељи; ту сам и ја сасвим мала. Смешно? — Личите више на оца. Је л̓ ово ваш брат на слици поред вас, или...? — Не, мој вереник. — Близу венчање?
А физички закони наређују да се камен не угиба под човеком. — То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан,
Волео бих да знам шта ће рећи о животу када први пут буде требало да нешто каже о њему. Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему... Треба поклати све петлове.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: По свима, заузели су целу кућу. АДВОКАТ: Хм! Нека врло занимљива породица. ДАНИЦА: Вама је то смешно? АДВОКАТ: Па и ви треба да се смејете свему томе: нема ту ничег трагичног.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је најзад и смешно држати мараму стално под носом И бранити се од невине напасти, када ће на целу ову масу падати ројеви челика.
Радили смо преко воље. Научили војници да пале гранате, те је и њима смешно сада када шкљоцају празним затварачима. Најзад... кад се мора. И то је рок службе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.
Све баш онако, као код правих кућевних људи! И он извесно сад представља правога домаћина! И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имамо много дезертера, па чак и официра, који иду у Беч са папирима који нису у реду. Ма колико да је то смешно, и мада су Аустрија и Мађарска једно, забрањен је унос меса, масти, брашна, у Аустрију, то јест износ из Мађарске.
Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно. Један мали црнац, у златној капи, чека ме код степеништа. Он управља лифтом.
Ја се томе смешим. Пошли смо у зору из Салцбурга. Ето, како је и то смешно и замршено. Тај завејани градић једног света који ми је мрзак видео ме је где умирем, у болници, у којој су и по
Сад, кад треба да почнем да се препирем, да нападам, да браним, све ми се то чини смешно и досадно. Волео бих месец дана, месец дана, сваки дан, сто пута, да вам.
Играју их као, некад; Талма и Муне Сили. На котурнима. То је најзад, мање важно. Али је просто смешно како не знају за судбине и бракове Атридâ, ни да је трагедији корен трагос. Још увек грчка јасност, чистота, мирноћа.
Све, полако, постаје смешно. Није ме дирнула та тробојка. То је социјалистима забрањено, и искључиво задржано за оне који су изгубили рукописе у
Све је данас смешно. Сећам се како су ми по челу избијали грашци хладног зноја, како су ме, после неколико дана, у Сегедину, на станици,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.
свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово? — То је цвет у књизи, свео. Смешно; ал’ некад људи су век цео Чували тако нешто. То су звали „Успоменом“ (збиљски, или тек у шали, Не знам тачно).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и јадно Висио плави мундир. — Смрт оглашује. Четири детета су остала без оца. Још једна жена постала је удовица.
Како сам могао? усправи се. Како?... Да ти купујем одело и обућу мање него што теби треба... Било је смешно гледати дечачића у капуту с кратким рукавима који су му руке чинили још дужим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу. Смешно поцупкујући, девојчица се с муком пробијала кроз смеће, али није испуштала малишана. — Банг, данг!
Питај птице! Али ни птице нису чуле за Рибљу Главу, а људи су се смејали: — Рибља Глава? Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби! »Можда ме је звезда преварила?
Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава. Смешно се истежући, мачка је лизала реп, а сунчане мрле шарале собу. Сат откуца осам, па пола девет.
— Захваљујем ти у име читавог Рода гуштера, тражи од мене шта хоћеш! — гуштер се смешно наклони, а дечак у чуду промуца: — Ко си ти? И шта бих ја од тебе могао да тражим? — Рекао сам ти!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у далеким просторима, и смешно зуји, као опомена, а једна се глиста, дебела и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Да ли је Демокритос чуо речи номофилаксове, споредна је ствар, овај гест му је све казао, а то му беше толико смешно, да се, кикоћући у каденцираним колоратурима, мал’ не задави од смеха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чекаонице где сад гледам како дремају, климајући убрађеним главама, две сељанке са корпама у крилу, из којих вире смешно испружене гушчије главе и репови.
— У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу! Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било. Он се тетурао, наваљивао на мене свом тежином, ишао час брже час лакше. — Држи темпо, друже, темпо!
Из мене је зрачила радост, можда, али то сасвим није смешно. А и како не би зрачила радост из мене онда кад сам се налазио само двадесет километара до места где су ме очекивали
Али и од тада, иако су ми у току живота ситуације често бивале изванредно сјајне, иако се то свакоме могло чинити смешно и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега дана не доживех ту част и ту срећу (а знам шта говорим, и понављам:
Уосталом, смешно је да Ви као Шапчанин кажете, уместо гађ’о болницу, гађ’о шпитаљ — и грохотом се смеје Шљивић што га је тако поклопио.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Само да бисмо имали слику о немачкој савршености и ”ефикасности”, могу овде да наведем једно прилично смешно искуство.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније, да не би могла бити и његова жена.
~ Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију,
Краков, Станислав - КРИЛА
А он је тешко вукао рањену ногу, лупао окован им штапом, и смешно се задовољно. Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана најзападније што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног,
црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају. Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи
Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне. Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа.
Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.
Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли. Младићи су били апсолутно неми, оборених
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— И он. Комаров се насмеја: — У том случају ми смо бунтовници... То је смешно, Т....., хи хи. — Како хоћете, смешно, несмешно, тек у ствари је тако.
— И он. Комаров се насмеја: — У том случају ми смо бунтовници... То је смешно, Т....., хи хи. — Како хоћете, смешно, несмешно, тек у ствари је тако. Наш рат има на себи револуционарни карактер спрам Турске.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На његовом лицу видео се осмех. — Шта ти је толико смешно? — пита га командир потписујући требовање. — Удари сада мерзер горе и један камен, оволики, тресну у порцију онога
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Старац и грбо су кликтали као какве успаљене женетине. Не знам шта им је било толико смешно. Димитрије је скакутао и крештао својим пискавим гласом.
Ја не знам да ли је то смешно или жалосно што су такви. Знамо какви би требало да буду. Смерни, то прво. Скрушени. Понизни.
Таман ми само и то треба! Једва сам дочекао нешто као овај рат, да се човек мало разгали и разоноди. Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду као кокошка на јајима и да чекам некаквог дроњавог
Ови безазлени момчићи стоје онде укипљени, смешно неспретни и блену свињским очицама како двојица ислужених војника, Јовиша и Адам, показују вештину борења.
судбином која се на моје очи суновраћала у понор пред жестином оптужби, ја се, однекуд, разгалих, би ми наједном смешно, те све окренух на спрдњу. Моја луда природа ми није дала мира.
Под њиховим прстима глина се преображава у искежене але, рогате ђаволе, смешно-страшно звериње, припитомљене дивове. Доротеј је чак и надвисио свог узор-учитеља Матију.
су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но свеједно људи су налазили да је то ипак врло смешно.
Само тај трен да ухватим и запамтим. Да сам на његовом месту, ја бих јој испричао нешто смешно. Нешто врло, врло смешно да се она зацени од смеха, да јој читаво тело задрхти, затрепери, заталаса, да јој сузе пођу
Само тај трен да ухватим и запамтим. Да сам на његовом месту, ја бих јој испричао нешто смешно. Нешто врло, врло смешно да се она зацени од смеха, да јој читаво тело задрхти, затрепери, заталаса, да јој сузе пођу на очи.
Шта се ово догађа с овим светом? Али није. Мало му је било што се и сам закликтао (шта је ког врага било толико смешно), него је и легао на леђа држећи се за трбух и отирући сузе надланицом леве руке (шта је ког врага било толико смешно).
смешно), него је и легао на леђа држећи се за трбух и отирући сузе надланицом леве руке (шта је ког врага било толико смешно). После се све одвијало сувише брзо да бих ја то могао да разумем. Најпре је она њега пљуснула водом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.
„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се зна: Код абата служим ја!“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад.
Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жена његова, кад сврши домаће послове, 'ајд у цркву и она. То им је сав програм. — Претседник се слатко смеје. — Смешно вам, о чему све ја бригу водим. Шта ћете, узела сам дете, па сам се закачила и за родитеље.
” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у
Па с ким живиш онда, идиоте, и какав ти је живот, ако је све око тебе гадно, и ниско и смешно! Ниси онда сигурно ни ти бољи, јер си само део т е заједнице, и ниједне више, док свет и век трају!...
То је за оно време било и доста ново, и смело, и опасно, и смешно. — Марија почела код нас еманципацију жена.” — „Марија шпацира, а деца како знају.
Исплакао је Мија код матере сасвим дугачке панталоне, не само преко колена спуштене. То је, у основној школи, било смешно. Учитељ је протествовао; први пут без успеха. Капутић Мијин раскопчан, полу-мушка кошуља, понекад и врста кравате.
Учитељ ушао, мало упитно погледао госта у невреме, али гост стоји. И било је некако и смешно и мало непријатно кад учитељ дохвати Мију благо за рамена и преведе га преко прага.
Сирота Кода: крупан нос, и два велика црна колута над детињим обрашчићима — било је и смешно и туга то погледати. Ђаци, немилосрдно запиткују, а Кода, помирена и сада као увек, признаје мирно шта ју је снашло.
Кода у средини, а воде је, нежно, као неку слепу старицу, Јана и Сока. Учитељ гледа за њима, и смешно му: испод огромног кишобрана виде се само три пара танких, малих ножица.
Гавра-бакалин и његова жена. Остарели, смешно обучени, и говоре смешно, некако заносе. Они су давно, пошто су пропали, и сви синови им се разишли — а нису баш ништа
Гавра-бакалин и његова жена. Остарели, смешно обучени, и говоре смешно, некако заносе. Они су давно, пошто су пропали, и сви синови им се разишли — а нису баш ништа нарочито ни постигли —
Понешто је окренуло чак у смешно. Типична пиљарица, дебела, у ћурку, с кецељом преко ћурка припасаном, не може да упамти да њен кућерак у бившој улици
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Први Циганин олако прогута дрењину и удари у гласан смех. — Шта се смејеш, бре? — пита га паша. — Смешно ми, милостиви пашо, за оног трећег, како ће тај да прогута лубеницу?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Досадно јој постаде лелујање медуза; смешно саплитање ракова по песку. Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака?
Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу. — Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља.
— Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља.
Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.
Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.
Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.
На лицима деде сушиле су се сузе, чим би га угледали, лица одраслих развлачила су се у осмех. Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава. Чак помисли да има некакве сврхе његов живот и исте ноћи први пут, спокојно заспа.
Нико му више име није знао, чак га је и он сам заборавио. За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем, роди се једна Капљица и један Цвет.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Знаш, није оно пророк слободни, него плашљива сама девојка! А мени је посвећена с првим ти гласом. Таки обрадуј је смешно и весело. То реци Марији: »Радуј се девојко, леп сам ти глас донео, радуј се вазрадована!«...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Коте само обрте главу па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџијску башту и уживао у
„Их, што је несрећник!“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!“ смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.