Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Оне су приличио тешке, односно тако су подешене „да ко не могне лепо да их изговори, он направи смешну збрку, која га исмеје, те се стога добро чува да не погреши“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
тетка, или, на другом месту: Да л жирафа обожава жира Да ли мајмун хармонику свира, или, такође због риме, склепа смешну, ефектну КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам, тако, да загревам њу. Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У почетку фебруара следеће, 1808. године, капетан Чардаклија је изненада умро. Још једном упозорен, овом смрти, на смешну крхкост трајања, Доситеј је испратио свог пријатеља, опростио се с њим над гробом, али у његовом, одједном празном
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
За све то време моја тежина се није променила ни за фунту. У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Обукли га у, Србину, смешну одору, у некакве половне црвене шалваре, минтан од басме н веома изношену ђечерму старога кроја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом. Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним
ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко претвара своје срце у поклон Онај ко претвара свој ум у смешну ватру Види како се око црвеног сунца Окреће цвет палећи се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сам се свих веза, свих морала: Гушим се, зар, у плазми досаде; да је једна кап бар супе остала Кроз победу се ову смешну да прикраде. У овој ноћи сви су чанкови празни никакво поткреплење!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Или, други пут, да би обмануо турске уходе, он учи сватове да измењају коње, и тако доводи шпијуне у смешну недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода