Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И опет узалуд ми би, кад ми се небогој нога дотаче прагу. Црква је дуга врло и широка; све људе смешташе и примаше их, ником од толико туштених људи није се забрањивало, кроме мени једној пакленици јадној.