Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи. ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума... А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чудан мало на поглед. На глави му широк сламни шешир с црвеном траком. Испод шешира смеђа коса пада на чело. Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Казала је да је висок, леп к’о »фире«, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што, а он гледа у земљу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад год бих погледао у њеном правцу, видео бих два ситна, смеђа ока упрта у мене. То је у току времена постало узнемирујуће.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
милостиво, тако љубавно и слатко гледају, како не гледају нигда ни бабове, ни мамине, ничије друге очи; и она густа, смеђа, мека као свила, миришљава коса; и онај вазда погнути послени стас, — јер се тета непрекидно налази у некакву послу; и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху мило. Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Узми више леба! СКИТНИЦА: Није она била сасвим црна, ко зифт, него смеђа, проседа, а и прилично гојазна. А ни буранија није била приткара, него чучавица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXXИИИ ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец? ЕВИЦА: Опростите, ја нисам кец. САРА: Ха, ха!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ево: отисци последњих руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако стиже до тринаесте царевине. Ах, како је леп Варалица. Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет. У крчму улази, осмехује се.