Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све... Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... Миље му се разлевало телом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пуначки, малени, с обе стране пострижени бркови, мален али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти, масно-жути, али не мршави образи, мала уста с поверљивим
Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну. Има му двадесет и двије до три године.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« (као кад се човек савлада па прегори нешто најмилије), па ослови кочијаша, једно лепо, смеђе, ирошки обучено момче. — О, Радо! — Извол’те, господин пôпо! — А зашто си се ућут’о?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сви су га држали да је „хирош”. Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког помоћника у малој вароши.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле, које је чувао у недрима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кожа лица им је црно-жућкасте масти, коса и бркови црносјајне боје, а очи црнкасте и смеђе. Имају истакнуте јагодице, широк доњи део лица, Врло развијене вилице, очи често примакнуте и дубоко увучене испод
Црњански, Милош - Сеобе 1
реке, као да беху остале све жене, толике жене, са којима је скакао задихан, ознојен, често и напит, црномањасте, смеђе, риђих длака и обилних груди, што су дубоко уздисале и тихо шмркале у његовом загрљају, а на овој страни, прострта као
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му несавремену: кад човек има трпезу пуну, нека се нахране и чавке и вране, за плодове што му под воћком
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво само мени, Здраво буди, десницо витешка, Срећо моја, турска
своје мило; За час оде цели гњевни пламен, Туга паде на срце кô камен, Он уздану, а две сузе грке Падоше му на те смеђе брке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
безмерна по хлебу се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно поподне где је хлеба ту је и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА Воло бих стајати у једној црној гарди, а перјаница бела да ми лепрша високо. Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и поклонили се равно златни елебарди...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију. Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мируљубиви, слаткохрани, и врло мало
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вршак и његово смеђе дно, од струјања, чинило јој се — млека, најежили се ситним бобицама, сличним семену дивље метле.
у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје у недрима, мрле крви постају смеђе, па врâне и варају очи даје снег окопнео и да земља провирује. У сутон се и кукњава дале и гласније чује.
Попа, Васко - КОРА
смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве
Ћипико, Иво - Приповетке
Маслине родиле; испоредале се једна до друге и више и ниже. Обле су и једре, мрке, смеђе и тамнозелене; густице, рекао би сад ће из њих уље да процури. Гране им се савиле под тежином.
Између двије свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су затворене боје, али црне обрве и трепавице дају им тамни и умирени израз.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све гране, путање и међе Пјевале су пјесму. Мирисô је здрави Вријесак, и хриди све сиве и смеђе. Ја сам гледô: тихо, кô сан један плави, Насмијана, топла, и кô љиљан мио, Окупана росом, она ми се јави, И