Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој. Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе.