Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Добро, добро!... Хе-хехе-хе!... Је ли, бабо, да је луд?... — Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!... Ходи, вечерај, рано! — Море, мани вечеру!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Жена је стајала у гомили и смејала се народу, и ругала се таквим његовим судијама. Жена није веровала у Бога, и није разумевала речи мудраца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито. Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити.
Она кô да је и сама дошла на исте мисли. Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се. Смејала је се. Насула ми је каву. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау Габриела, јер је она лепо видела како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер. Тако се засмејала да је формално пала госп.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја морам помишљати и на себе. — Мили, о чему то говориш, ама шта ти то говориш? смејала се Наташа за све време и хтела да га загрли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша права!
били скоро истих година, Петар Исакович се тој лепој жени чинио некако исувише млад, детињаст, жутокљун, па се често смејала том младом, уображеном, осетљивом, човеку.
А она би се смејала и уседала. Научила је то, каже, од Павла. Пред вече, цело би се друштво Исаковича враћало, уморно, са јахања, дуж
Госпожица Божич се на то смејала. Никад јој нико, каже, није причао нешто луђе! Исакович онда, да забашури оно што је избрбљао, поче да, тој госпожици,
Госпожица Божич се смејала, и на то. Павле је, после, причао да је тако, на том путу, са том Божичевом ћерком, први пут, осетио да национ и не
Његова жена смејала се на то и причала Павлу, какав је Валдензер умео да буде, пре четрдесет година, на коњу! Нису хтели, јер је био
Горе, у висини, стајала је нека жена, која је држала свећу и која се гласно смејала. Док су се пели, на трећи спрат, у спирали, Агагијанијан је Исаковичу давао последње савете, како да се у тој кући
То је сметењак. Удовац. Заљубљен у своју покојну жену! Није читав у глави. Госпожица Текла се смејала својој мајци. Њено је мишљење, каже, да се Евдокија затрчала, па се љути. Није Исакович као други материни курмахери.
Њена мати је, можда, долазила у Енгел, код рођака, као рођака. Текла Божич се на то смејала, а лепо се смејала. Каква, каже, у Енгелу, рођака? Врага!
Њена мати је, можда, долазила у Енгел, код рођака, као рођака. Текла Божич се на то смејала, а лепо се смејала. Каква, каже, у Енгелу, рођака? Врага!
Осећати, да неком значи срећу. Видети га како дрхти. Чути како гуче. То нека каже Трифуну, ако га види. Она се смејала прво том младом човеку, који нађе да се у жену са шесторо деце заљуби, али му се не смеје више.
Није се више смејала, тако, да јој се тресу груди, нити је корачала брзо, као пре. Престала је била и да премешта ногу, сваки час, преко
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Мислиш? - рекох, али ме она није слушала, јер је настављала да говори, како јој се та другарица смејала. „Клиндеру!” говорила јој је. „Шта ти знаш?” Сада ће јој моћи рећи да зна: то није ништа нарочито, то с љубљењем.
Једно време био сам заљубљен у њу и свако од нас је то био, без нарочитог резултата, уосталом. Она је играла с нама, смејала се, на излетима чак и једрила, за време писмених слала цедуљице с готовим рачунима и ми смо се хвалили једни другима
- рече. - Али, ако га има, она је последња особа која би знала да га искористи! - Рашида се смејала, али то је било нешто као пристанак и ја нисам могао а да не приметим сенку одобравања у њеном гласу.
Било је хладно и због тога није било комараца. Рашида се смејала говорећи да се плашим. Нисам хтео да признам, али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на
- Он то мисли озбиљно! - окренула се Атаману. - Бароница нам је сама рекла њихова имена и даље се смејала, али смех јој је био мало пригушенији. - Злата тамо нема.
Та шашава Рашида! Држао сам је припијену чврсто уза се и говорио јој нешто, а она се смејала, све док јој кликер није прорадио. Тај кликер био је нешто лудо преко сваке мере и сасвим налик на ну.
- Само ти се причинило! - поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси! - говорила је кроза смех. - Не мораш да забијаш главу у песак!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Никада није успео да схвати зашто се та породица није смејала за време ручка. »Зажмури и издржи тих петнаест минута док не обуку Љиљану!« мисли Маки док седи у салону.
своју мајку како говори и скупља исечке из новина што лете на све стране из њених нервозних руку, кћи би и плакала и смејала се. Човек је посматра као што се процењује месо обешено о куку у месарници, да баш тако.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се : чега се имала бојати? Ето, већ више од месец дана човек долази, и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она су ми се грохотом смејала, кад сам скинуо обућу и пошао. Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ти си сироче, Зоро?“ упитао је. „Нисам.“ „Тебе је отац најурио из куће?“ „Што да ме најури?“ смејала се. ,,Дао ме у службу. Има нас... један, дна, три... шест, седам, и... Љуба је осми. Било му је жао што није сироче.
Симка се гласно смејала: „Па, ако ћемо право, и ред је да Адам личи на мене и моју лозу. Ти, човече, и сам знаш да је моја крв јача од твоје.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али лубеница, наједном, подскочи и поче се котрљати низ брдо. На њој је јашила старица Рибља Глава и смејала се: — Стигни ме ако можеш! Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А она се смејала, рекла нам да смо дивни, да ће нас волети као што нас воли Никола, па нам је, после, кад се кола кренуше путем у село,
И сирене су јетко и бесно опомињале неспретнога чистача, док се деца са тротоара гласно смејала његовој капи од шаренога штофа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида...
Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу. Гледала је његова широка рамена и смејала се. — Волим те јер си бомбаш... фарман... 120 ПХР... не волим Њепоре... пих, митраљези.
Он неће да је нико плаћа. — Ти си дрхтала под њиме? Зизи се сулудо смејала. У највећој соби рашчупана, ознојена сопственица куће нерадо је пружала још једну зелену банкноту своме крилатоме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На углу сам застао и окренуо се. Француз јој је нешто говорио и она се, чини ми се, смејала. Осећао сам како ме нешто стеже око груди, а пред очима ми као нека магла.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као што је, опет, било и обратно. На све то баба једнако се држала одвојено, повучено. Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Руке крупне, јаке, увек без рукавица. Кочијашу Јоси, који, чим зајесени, облачи вунене рукавице с једним прстом, смејала се: „Мећеш руке у футролу, и тако и возиш! Промичу ти кајиши, коњи те не вермају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање. 3аиста, и жена би му се смејала када би он почео да чепрка по овој шаци земље... Човек је онда утрапио мотику жени.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Забоде Старац у земљу дугачку мотку с мањом укрштену. Али, Страшилу су се смејала и деца и птице: — Па, то је осушена јела! — залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст!
— Ту где ми челичним метлама не успевамо да добијемо битку — он улеће у рат с чуперком од метле.. — Ах-хах, хах-ах! смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли.