Употреба речи смећу у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

она је такова, и способније своја дјејствија чрез ум исполњава, ако је само одвећ силовите страсти и похоти с пута не смећу.

Милићевић, Вук - Беспуће

таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

у слике јер плода више нема у близини византијског идеала сложиле се слике у лажне видике и фосфор светлуца у смећу ко свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Гле, беса! Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу! Париз, 1922. ЗВЕРСТВА Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке, Твој трбух намагнетисани, твоје груди, На животворјашче начине са гроктањем ритмова!

ми се, смећу да певам твоје руке, Твој трбух намагнетисани, твоје груди, На животворјашче начине са гроктањем ритмова! Смећу - ха, неукротљивче! Да извучем и све хајдуке Из помрчина где неки храст кашље луди Од дрхтања, па просипања, па болова!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности