Употреба речи смим у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Како ли га пази стриц Наћвар? Кнез је погледа зачуђено. — А шта си издрељија те очурине у мене!? Зар ја не смим спомињати своје дите? Срам те било! Јер теби баш кâ да је жâ што се твоје слутље не испунише!

Једанпут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешајући се по глави: — Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити напамет. — Тако! А шта то? — запита вра прилично зачуђен. — Па знам пуно ствари.

Ћипико, Иво - Пауци

Посли неколико дан' зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте и да не смим више продават', јер нисам платио нику ташу — ча ја знам ...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зашто ако своме господину новине летње не донесем кога рода, срам ће ми бити. Зато не смим се усудити много ни усева у суху земљу метати, ако попре не узвидим наспоравају ли се њиве, — ваша срдца — износити

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности