Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако, оче владико! Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао. Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити. Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!
Милићевић, Вук - Беспуће
Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао да ли себе или оне који су
Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.
му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде. Куњаше читавог дана.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се о његову царству ништа и не чује (као ни он о овоме што до сад ништа није чуо ни знао) Кад изиђу на сухо, он није смио ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући некака заната нијесу се могли друкчије хранити
Жена то чувши, хтједе му се наругати како није смио сам изићи да тражи прстен, па рече: — Да чудна ми вука! А он чувши да она спомену вука, помисли да је заиста дошао
То би право било да смо одавна учинили; али ја то нијесам смио ни могао без вас учинити, јер не знам у који ћете дан, него кад сте сви овђе, дај да се договоримо, па кад изаберемо
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Овден ти ништа не би вредело викати. СОФИЈА: Не знам зашто бих викала! ДРОБАЦ: И ко би те чуо, не би смио да дотрчи! СОФИЈА: Па ваљда бисте ме ви узели у заштиту! ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Зар не би? ДРОБАЦ: Би. Узели би.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате. Можда би неко и ћео, ал’ није смио. А ко би и могао код живога Милисава?! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене. — Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне. Нијесу биле ни зреле. — Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад изиђу на | сухо, он није смио ни казати да је пар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Моја срећа те и[х] нисам чуо док сам млад био, јер се никад не би[х] смио додирнути прсију моје младе, него би[х] им се морао клањати као икони; сад, не марим, могу им се клањати, јер сам
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата. По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се
! ... — Вратимо се, залутали смо. — Јасно да смо залутали! Кад бар у фантастичном роману човјек не би смио залутати, какав би то фантастични роман био!... — Наставите. Како се даље развијала борба смртних и бесмртних? — ...
Па опет, као да ме нешто од тога одвраћало. Касније сам доиста увидио да нисам смио попустити. Јер тај посјет није задовољио ону потребу: није је утажио, само ју је разочарао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око
Кад се смркне, мали опет дође к попу па му рече: — Ево ме, дошао сам, шта ћу радити? Поп га пита: — Би ли смио преспавати под онијем ступцем гдјено је објешен човјек? А мали му рече: — Бих, зашто не? — па закала и оде.
— Јесте, — каже. — Дакле, жена твог паметног сина? — Јесте, — каже. — Е видиш, — вилиштањац ће онда — и још си смио јаукнит под мојим штапом, а овог момка не жениш. Ти си, газда, магарац, а не правда.
чипчију у јутро рано у дрва са својом сејсаном, па при кретању упита чипчија агу: — Кажи ми, мој златни ага, бих ли смио узјахат мало на сејсану, да бих се могао одморити да лашње сијечем дрва?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пусти ме!... Зар сам ти ја боља од жене? —Јеси! —Па што ме не поведе собом оне вечери? —Нисам смио од оца, а жао ми бјеше. —Жао? Очију ти? —Да! Па је јаче к себи привуче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Прогнао га је невјерник! РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Лујо се поноси. Остале говедаре и њихове бакове поношљиво презире. Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме. — Само шјутра!
Чуо сам ђе говоре људи да су двори некаквог чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има двадесет и четири ћошка.
Ћипико, Иво - Пауци
И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме... Да, негда је није смио у очи погледати! ...Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.
Она тада долажаше к њему у наручје. Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио... А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти одмах изгубили власт у народу, а и кадија, гдје се који налазио, није смио од њих ни помолити свога ћитапа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Разговара нешто са стрицем. Мјесечина као дан, добро га видим. — Јеси ли му се јавио? — упита Јованче. — Нијесам смио од стрица. Он каже да дјеца не треба да знају ко је у селу донио пушку. — Нијесмо ми више дјеца.