Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Требало би од Црне Баре направити гробље!... И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају. Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!...
Сунце је било већ на смирају. Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут... И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га
Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости. Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ИИИ ИЗБОР Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сунце је на смирају. Само још на тавним овршцима јелове шуме трепери блиједомодра свјетлост од уздрхталих зрака са западног неба.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
везе грану златну И уз ситни везак, на доксату, слаже Ону милу пјесму што је срце каже: ''О, сунашце јарко, свом смирају пођи! О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти..
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане не уловив ништа.