Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Не разумева се овде да човек до саме худости смирен мора бити, него да је разуман и да зна чему и кад је потреба противити се, гди ли пак и пред ким смиравати се и
Црњански, Милош - Сеобе 1
са исуканим сабљама и преврнутим клобуцима, добацујући млађим женама у светини, Исакович је јахао, опет сав у сребру, смирен и чист, са великим, ведрим очима, загледаним у даљину, и неодређеним осмехом на устима, кријући очајање.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
часно је бити трептај са листе пролазних ствари, Слуга што уме Слово да кресне модрицом с душе; часно је бити смирен становник колибе горске, ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, па постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— мирис благохотан — доброћудан, добре воље благочестије — побожност, благост, мило срђе благочин — смеран, смирен бо-јер богатац — богаташ богоподан — сличан богу богочестије — поштовање бога бодарствовати — пазити божествени
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Петру промакне оно данас, гледа у измореног Стојана, који је преспавао поподне и који ништа не зна, па, смирен, одговара да је све добро. — И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па је одлазио. Каткад, можда, понешто смирен, неизвјесно утјешен. Можда му је, пред зорним замишљањем наума, ово што јест изгледало ипак као мање зло.
Ћипико, Иво - Приповетке
И у њој је Мајка божја и личи на ову црномањасту, окруњену, љупку. И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен. Осле, сваки дан у слободно време журио је пред олтар друге своје мајке.
Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
са колективним обликовањем у природноме језику: настаје класично строг, сажет, с мером сведен и у себи самом смирен поетски облик, од кога се као од белутка одбијају сва лична осећања и сентименти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Фарисејској дух живет шчастљиво, а смирен митар ненавистљиво, что он постојан и непреломан в словје живом, в словје живом.
Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841.
Ћипико, Иво - Пауци
И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и да има један део