Теодосије - ЖИТИЈА
Колико је добар Бог Израиљев правима срцем, који смирене уздиже на висину и даје милост онима који га се боје сада и у дане века вековима! Зар се нећемо задивити овоме?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И како тада, тако и до данашњег дана: стојим распет између смирене дједове ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.
Попа, Васко - КОРА
сан одсутности Са наивних црепова Чека Чека да се спусти На склопљене очне капке земље На угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
преживео је Митар још по једанпут сав онај заједнички живот, који му се чинио такав да му намеће дужност једне смирене оданости искључиво његовој успомени, којој посвећен као да би га једино могао откупити од неопростивих грехова према
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном. Поврх њене главе испреплетало се мрко грање ловора са свијетлијим грањем олеандра у цвату на
Какав оцјећај гушења, какав осјећај ниске таванице, на поглед такве смирене среће...! Док сам у непрекидном кретању, док сам у вјечитом немиру, имам илузију да смрт не може да стави руку на моје
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК О премили језик, одавно се слави Твој слатки и глатки и виспрени глас, Из дубоког чувства и смирене прави Ти стројиш и гојиш свог суштества крас; И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде