Употреба речи смиреним у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

“ Наравоученије „Господ гордим противит сја, а смиреним дајет благодат.” Не разумева се овде да човек до саме худости смирен мора бити, него да је разуман и да зна чему и кад

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат таван пун тишине, препун изненађења, крцат смиреним тајнама. Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

XXXВИИ Сједили смо на каменој клупи у тријему и разговарали. Тријем је око нас путовао смиреним ритмом својих лукова увирући неуморно сам у се, као прстен. Као вјечност. Волио сам га.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Језеро! — прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко. Сигурно сто метара. Јованче се још више нагну и посвиЇетли.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности