Јакшић, Ђура - ПРОЗА
служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
присталост и лепота, тако и душевни: остроумије, разум и наука — пријатне су вешти и похвалне, но дотле док с њима ко смирено мударствује.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! — Хе, — вели Аркадија, па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о... Учио сам, те још како учио!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што се детињски
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Радио је то тако смирено и удубљено као да је сам на свијету, а људи око њега, опет, настављали су свој разговор и пиће не обраћајући пажњу на
особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати она два свијетла
Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се, можда, ни вратити неће. — Одоше старци — гунђао је за њима мој стриц лаком сјенком туге
и себи и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом, која смирено покрива све њихове тајне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сви су понављали молитву смирено, шапућући од срца, искрено, да их Бог благослови и сачува... А Бог је милостив и добар и услишиће молитве њихове. Хоће.
Били су без оружја и поврстани у једној линији. Одају смирено почаст својим жртвама. Стајали су тако отворено једна према другој две непријатељске војске.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рекох. — Место Месије, пао је те године велики град и упропастио све усеве у земљи! — рече министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице. — А народ? — питам. — Који? — Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича?
” Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ни до данас нисам се избавио, ползују ме кад и[х] помињем, помажући ми да се исправљам, колико је могуће, да ниско и смирено о себи мислим, и да друге, мени подобослабе, људе трпим и сносим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
Није разумела дављеничко мумлање. С лампом пође у своју собу. Без љутње, смирено. Нема више због чега да се плаши. У мраку он остаје сам. У мраку и он је мрак. Све је мрак. Да је убије? И туђе у њој?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је изишла да објави ову смрт, свет је угледао изгорелу жену која говори смирено и без суза. Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром, савском падином,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
син, сјетио се онога што је у том занату научио као дјете у очевој радионици, па је отворио малу обућарску радњу и смирено поживио. За дуго година приликом сваког доласка оперне стагионе одлазио је у град као попуна оркестру.
Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице хљеба. Све је већ тако далеко да у дну сјећања једва још тиња.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да продају последњу кравицу за исплату државних дација, да се муче од зоре до мркле ноћи за кору сува хлеба, да смирено превијају главу пред сваким полицијским писарчићем, који, као »господин човек,« као »власт« има »право« да се над њима
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.
— Ти си паметнија мало од прве. А снуждена што си, Сестрице трећа? — Наметкиња, — смирено рече ми, — нисам, Свет па ме сав пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се
Ћипико, Иво - Пауци
Чекамо дан по дан. Нека греду!... Остаћемо сами... — Неће моја дица мене запустит' — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Радили су то сасвим смирено, као и сваки други посао. Нико осим њих троје није дуго издржао. И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
тела у покрету и путовању и оног у миру, била би као између надраженога младићства и тренутка када је ово потпуно смирено. Мисао је прешла преко тела као благ талас, и тело се насмешило сваком својом ћелијицом и задихало.