Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сликом откупио од свог веселог друштва, брадоња се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој, смиреној јесењој води), а зачуђена дружина остаде да гонета каквог ли то свеца изненада добише.
Негдје пред подне путници стигоше до узаног мостића на смиреној рјечици са обалама укованим у сед. Ту су се сустизали партизани и остали свијет и згомилавали се с обје стране потока,