Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече неколицина. — А што то чиниш, Јово? — Не могу, браћо, више!... Ја мислим да је право да се смирим мало... — Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... — Чујте, браћо!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Максималан фазон! Дође ми да закукам! И док сам, мрачна као ноћ, седела бројећи да смирим живце од осам хиљада и обратно, међу свом оном булументом која се најзад смирила и буљила у празно слушајући неку
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Нутрину крпим - гушим се од људи: у мутљаг-телу она дршће, луди, а прашник њен се жути изасуто. Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ме зачуђено гледа, и оставља ме мрмљајући. У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А твојој жени постављене су три од злата трпезе, на њима сама ружа и босиљак. Питај је хоће ли ми дати једну да се смирим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек
Ништа си. Рогачи се ти на мене колико ти вола. Настави ти да вичеш и псујеш, ја ћу да те смирим. Одавде нећеш док не постанеш бубица и док према мени не почнеш уљудно да се понашаш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кукавицо!“ И посрнем, срушим се понова крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то ствар, да се смирим, да се паметно питам: шта ми је крив, шта ми је крив? Шта? Зашто да га убијем?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Смири се, бога ти! ЖИВКА: Како да се смирим кад ми је искидао све живце: исекао ми живот као фаширано месо! Како да се смирим, смирио се он дабогда никакав!
ЖИВКА: Како да се смирим кад ми је искидао све живце: исекао ми живот као фаширано месо! Како да се смирим, смирио се он дабогда никакав! (Плане.) Васо, дај ми пушку; чујеш ли, пушку ми дај да убијем скота. Пушку ми дај...
Ћипико, Иво - Пауци
Али што да ти говорим? У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. — Да си чиме забављен, каквим послом... — Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— прискочи Бранко. — Ту је, ту је, једва сад! седи да ти покажем. Од јуче, не могу да се смирим: или да измислим, или да погинем... Да ли си понео таблице? Е, добро.
овим речима: — Такво моје држање, чини ми се једини пут да нађем коначну резигнацију и тоталну резигнацију, и да се смирим, и да више ништа не тражим и не чекам. — Ама, човече!
ће доћи жељена коначна резигнација да ме спасе; једно или друго, После видим да је једно и друго далеко; не могу да се смирим, хоћу да полудим, ако већ нисам...
— Могу вам рећи да има и четврта погођена кућа: учитељ оне несрећне деце. Не могу да га смирим. Ван себе је. „Нека сврше школску годину како знају, ја не могу стати пред ону празну клупу.