Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
грдне, крокодили, гадна чудовишта, у мракама чекају Сатану; тамо лете ужасне фурије с криковима аду приличнима, смирит себе у мраке не могу, иако је њихова стихија, јер их мучи зла ћуд и опака да мучење своје успу црно на слијепе
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мирна срца стојим, крајње дане бројим Да се скинем с душе пријатељ’ма својим: Ако ј’ и то мало, већма ћу их смирит’ С обећањем да се нећу повампирит’.
Сад испијам чашу, да вино не лáпи, Да „злотвора“ у њој не буде ни капи. Ти сад чини своје, а ја ћу се смирит’ — Ал’ зато ћу ипак кроз тарабу вирит’. »Стармали« 1889.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И тебе би боли стисли; А ја можда, што још никад, Изрекô бих црне мисли, Изрекô бих, где се очај, Где се живот смирит’ може — А ти, душо, безазленко... Ох, сачувај, благи Боже!