Употреба речи смирише у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Уби га Марко Матов Почек. Ми се једнак дигосмо да се бијемо с Доњокрајцима, али наш сердар и њихов кнез смирише нас и ено доведосмо Марка да му ти судиш! Ено их на гумну, те ме послаше за тобом! — Кад је та несрећа била?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Е па није ти, брате, ни лако. — И тако, кад се смирише сви послови, полегасмо. Наредио сам, пре тога, ордонансима да сместа морају заспати и запретио да ћу сваког извести

али то потраја сасвим кратко, јер она умукну у часу кад се узбуркана прса младића, иза последњега ропца, неповратно смирише. У том истом часу, други, још страшнији од онога, врисак из доњег стана понова запара ваздух...

Ћипико, Иво - Приповетке

— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тек кад је сунце зашло, онда се смирише и сваки нађе своје лежиште. Многи су поскидали и појасе, јер, веле, сумарен тешко ноћу осматра.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности