Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је помилова по гриви и коленима. Била је почела да се смирује. Запита коњушара како се зове кобила. А коњушар му рече да се зове Лиса – лисица.
Већ пред подне, идућег дана, вода поче да опада, поплава да се смирује и сину Сунце. Кућа трговца Жолобова, у којој су Исаковичи живели, остала је, међутим, мирна, јер је била узбрдо и до
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...
матер која дође да види има ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља.
— Ма јеси ли ти луд, говече једно! Шта ћеш ако то буду Нијемци? — смирује га Бориша. — Нек је, вала, и мој ћаћа — брунда Илија. — Ја ћу сад викнути, па нек буде шта ће бити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Знаш ли ти шта је божја милост за сиромаха човека? Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава! Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног
То ти засад не би шкодило, док се све ово не разбистри. Кад бег већ смирује, ни теби не иде у рачун да таласаш. ХАСАНАГА: Значи, кажеш да пристанем? ЈУСУФ: Ти види. Ја бих пристао.
Оћеш од липе? Од шипурка? Од трешњиних петељки? Најбоље да ти скувам од нане. Нана смирује. Ако оћеш, има и кантариона, и камилице. Можда би мало шербета? ХАСАНАГИНИЦА: Ни у соби не смем сама да останем.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!) у прочељу синула. Шпорет ватру смирује. Трепти чаша тропера. Зрцај, зрцај, чашице - радуј кућно кандило: кућа ми је прољеће што се маглом наткрило!
уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.) Јовановић је ли Паја она звезда изнад гаја? ІІ Полијелеј. Сухо уље.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али која вајда! И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала,
То је обична ствар. Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује. Поче да иде по кући, чак и да ради.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
У бунилу дете јечи. Само да издржи док не сване, мисли и верује да му га смрт дању не може отети. Смирује се: прилази му умор. Пријатан му је. Сујеверно гони из свести све што је пријатност и нада. Бог њега никад није волео.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се оцећа како од Стојана долази тај страх као неко меко, неописиво, језиво ткање и, у противнику, буди самоувереност а смирује опрез.
Улазио је међу њих као глас, једнолик и помало разваљен од патње али довољно осветљен да им, док траје, смирује страх и мржњу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се... Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Но ускоро се смирује: тежина помало расте. Сад се спријатељио с лешкарењем; узбуђеност и немир прометнули су се у лијеност и навику.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим нариче „када буде на заходу сунце“. Он је и девојку тражио идући стално „од истока паке до
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
истоврсним се придевима, по правилу, и у другим Станковићевим делима описује простор кад се у њему лик лагодно осећа, смирује.
На крају се он враћа, смирује и успављује у истоме безименом пределу који привремено настањује један, попут Мојсијевог, немиран народ у безизгледном
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Управља поглед у ивицу стола, дуго га не помера, дише ужурбано, а онда се смирује и наставља подсмешљиво. „Сада он стоји овде пред нама, скрушено и невино.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
али само не бој се ти! Ја сам, ја, твоја Ташана. И ја не дам, ја те чувам! ПАРАПУТА (смирује се, клеца, хоће да падне). ТАШАНА (придржава га да не падне, Јовану): Дај воде!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што рекао мој отац, не стиже те, ни да је лане пошао! — Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Изнад прозора свуда рафови препуни поређаних сахана, сребрних послужавника и зарфова за шоље од кафе. Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.