Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је, љутито, одмахивао руком, а сматрао да је несрећа и поћи и остати. Што се људи не смирују, што путују, што, као луди мрави, трче, тамо-амо? Свуд је лепо, где је лепо друштво.
Коњи се беху узнемирили и почеше да се пропињу. Слуге поскакаше, да их смирују, а једна рота пехоте поче да потискује, на другој страни сокака, пред кућама, гомилу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
све више желео, и да обоје потрче у ову нову земљу, баровиту, и равну, али мирисну и небесну, у којој су почели да се смирују, после оноликог тумарања.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
својих кола као голи пужеви без кућице, старци их одводе кућама и госте по дан-два, док се мало не опораве; теше их и смирују, учећи их да аутомобил није најважнија ствар у животу, а онда се растају у пријатељству и обећавају да ће се редовно
Милићевић, Вук - Беспуће
Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи живота.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Њине ногаре могу да сломе нâјтиши звуци - када зажмуре.) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Звона, што брује у звоницима, смирују се, на црним балванима, као велике тичурине у кавезу. Блед и уморан излазим из цркве, осећам како дрхтим, и смешим се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како делују: допиру до људи, смирују им дах, остају им у слуху. Слушају га: и гомила, и низами, и жандарми.