Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
За снажан дух велик ударац! Како да се под њим не сруши! Рогозић се тек сад бацио на читање, а брзо схвата и памти. Смисли да се у малом кругу великим покаже. У суду му није било пара, све је надмудрио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Молио је да заговоре Варвару, да је лажу, док не смисли, шта ће и како ће. Био је решио да, то, од Варваре, уопште, прикрију.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ко је могао и да сања да неће имати где да преспава своју прву ноћ? То није могао да смисли ни у страшним ноћним морама, док се у бунилу превртао без сна, доживљавајући по ко зна који пут ону страшну јануарску
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — Овако рече, па то око живо У њега упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела ведра.
23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту
у један дом замаче; Момку беше доста итно, Ал' он стаде, мислит заче: Бистар беше, добро мисли, Добро мисли, боље смисли. 93. Он се за њом у дом даде И запита онде нешто. Од вас нико то не знаде — Не знам ни ја, али тешто!
дотле, Србину на јаде, И Крајине с Турчином нестаде; Па се онда своје Цвете сети И премисли у својој памети, И ту смисли да је време веће Своје друге ватати се среће; И позвати одсвуда другове, Да су мени сместа у сватове.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ га пусти и рече: — Добро се смисли шта ће ти требат на пут. Сјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш хаљине од коже, али тако да
Краљ га пусти до прексјутра и рече му да се добро смисли шта ће му требат, јер ако га не доведе изгубиће главу. Прексјутра дан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми на
“ Зато намисли да сина у оца омрази, не би ли га отац како од куће отјерао. Што смисли то, на зло брза, и учини. Стане, дакле, приповједати цару како сваке ноћи гледа у сну страшила: њихов син постао
у веома богатој трговини хаџију, те помисли: „Овдје ће ми сигурно мјесто бити да их оставим“, — па најпослије на то смисли и у магазу хаџину униђе. Кад је у магазу дошао, хаџија га запита: — Шта ћеш?
Кад му син дорасте за женидбу, стане човек мислити, како ће наћи према сину и девојку добру и ваљану. Најпосле смисли једно, натовари пуна кола шљива, па пође селом викати: — Хајд'те, људи, шљива за ђубре!
Сирома старац да би доказао синовима, да му је нужда оженити се и да га снахе аман никако не послужују, смисли овај начин.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем: у том његовом лудилу има неког метода! Друга је ствар што он увек смисли систем који му највише одговара!
Е, њега никако није могао да смисли, што јес, јес! Ништа, бре, да разуме шта овај прича, све нешто Шатро-пера-мика-лаза, све нешто ландара пишоре, све
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница... Па после... — Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што... Ја ништа не знам и не могу да мислим.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и мог имена смисли? Патио сам увек, и зар није прах, ништа, дим, то пролеће, са својим биљкама и бубама?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Али, шта да ради? Знао је да се људи неће за његову љубав раселити да би он могао остати сам, него смисли да се уклони он од људи и да оде некуд где њих нема, па ће му се зла ћуд сасвим изменити.
„Моја је освета“ — говори господ — „и ја ћу вратити.“ Онда цар смисли да учини једно добро дело, да би се умилио и народу и старцу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али се Срета не даде ни осолити. Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
од несреће Ко макета на прослави Првог маја, По глави жалосне мисли премеће, Везује, спаја и прекраја: „Ко само смисли ово умеће? Муци мојој хоће ли бити краја?” Кад би могао, деда би своје злотворе Смрвио, ко инсекте, и онда, Адио!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Увек је касно легао, а рано устајао. „Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет. Сваког јутра и сваке вечери доносио му је са чесме по две тестије воде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка сопственим очима није могла да поверује. Није могуће? Такав облик и такве шаре ни дечаков отац није знао да смисли, мада је био један од најбољих резбара у селу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи поздрава, узјаше. Тако, у пратњи оних који су му вест и донели, пође на Прудине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
о великом празнику, кад се једино нема друго шта радити, и кад и јесте прилика да се нешто солидно размисли и одлучно смисли о том кратком и уистини жалосном животу што измиче, трчи и нестаје тако брзо и лудо да човек и не осети како је
се искључиво старању око свога, свакако оним умним напрезањем, порушеног здравља и преокупацијама чисто уметничким, смисли: како је у интересу и једном и другом што је могуће жешће подстаћи, подбунити, управо распалити у Лепиру Алекси,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
бити да ће она избљувати јелена, па и њега прождријети, а напошљетку она га је прва богом заклела и побратимила, те смисли да њој поможе.
— па се мисли, мисли, док нешто смисли, па прстен те к свијећи, а Арапи као и вазда: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми донесете султанију,
Куд год је ходио, дође у Стамбол, ама како ће сад да се састане са султанијом? Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата.
Једнога ти се дана он смисли, па оде матери, те је замоли да му даде барем један кључ. Мати кô мати: смилова му се те му даде један кључ.
Што смисли то и учини, па се крену од куће. Таман када је изишао из града, наљезе поред једнога гробља, кад опази што дотада није
Краљ га пусти и рече: — Добро се смисли шта ће ти требат на пут. Сјутридан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш хаљине од коже, али таке да
Краљ га пусти до прексјутра и рече му да се добро смисли шта ће му требат, јер ако не доведе, изгубиће главу. Прексјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми на
Старац узме и трећи дукат и проговори: — Што год хоћеш да урадиш, најприје смисли и промисли. Сиромашак, пошто даде сва три дуката, пође одатле и дође на конак гдје је млада жена а стар човјек.
удала, па узме нож да закоље оног момка, док му паде на ум како му је старац говорио: немој ништа радити већ најприје смисли и размисли. Сиромашак се врати и рече: „Нек стоји до ујутру, док упитам жену ко је оно.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Све — јадао је Марко. —Како све? Разленио се... —Шта знам ја... Боли.... Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну... Бог ти дао!
—У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се.
Она се часом збуни, али одмах се смисли и као да није њен посао, крене напред. —Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази!
Није вајде своје послове другоме казивати. —Ради како знаш, — одговори млађи. Али часком смисли се: — Знаш што? Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка.
— и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани. Онда се он смисли: — 'Ајдемо, — вели јој, — пожуримо да чим прво кући стигнемо! 'Ајде, жено моја!
Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу. „Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима ослушкује тешке гласове што испрекидано до њега допиру и селом се разлијежу:
Тома Јелић, сеоски „Трчало”, како га у селу зову, смисли да би било добро на Павлов се рачун напити и проегленисати, па хоће да посредује у њиховој размирици пре него на суд
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тешко Томе бездејствије ком је слатко! Зажели, смисли, љубављу внутрени Зажежи орган к намери полазној. Без натпетице коњ не лети. Успећеш, право тек трчи к цељи.
Ћипико, Иво - Пауци
! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам. —Па се смисли: —Дођи послије, гледаћу. Људи са Васом пођоше да приме сијено.
Среће ти, продај! —Пусти, болан, — окрете се газда, — што си најашио?... Биће и за то времена.. . — па, к'о смисли се: —'Ајде—де, ставимо да бих продао: колико би дао? —А што питаш? —Двије хиљаде талијера... и то је даровано . .
—Праведно је да мени, господару, продаш... —Реци пошљедњу... Де! Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло: —Тринаест стотина талијера даћу... —Мало је... Дај шеснаест стотина .....
—Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ... а ако ти буде криво, знаш гдје си се родила.
—Ништа! — отсјече Јуре. —Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к'о своме брату! — И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ' по ликарију у варош, а мучно ми издангубит', и не притиче новаца ...
— упита Иво, помјештајући се. —Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. — Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста.
— Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа. — Апсолутно не могу... Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву.
— Дицо, амо ћа! Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. Дјеца се упутише за њом. — Останите! — смисли се секвестратор. Боље је да добијете ви него други... Платиће вам се наднина на разлог дана.. — Нека остану!
Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... Најзад се младић опрости и пође у своју собу. Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.
— Ча?! Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили... — Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо... Па ча ћемо сад? — Ваља платит' ...
Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак.
А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази. Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Покушава нешто згодно да смисли. Кад је најзад престао са тим усиљеним кашљуцањем, које ми је до те мере ишло на живце да сам све време стезао зубе
Осим ако не смера да, далеко од сваке присмотре, смисли нешто корисно за себе. Јер, све се овде тако подесно поређало: и греси наши многи, и гнев божији, и игуманова болест.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
гневно млатећи руком речи је сипао грубе: „Ја појмим лојалност, - вели, - и ко је преда мном вређа Нек добро унапред смисли куда ће склонити леђа!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
не преста да зипара и чандрче, но Кеплер јој умаче међу своје звезде, прелиставаше, дању и ноћу, Тихове записнике и смисли како да се прикучи своме циљу. Рачуне какве је извео за прву опозицију Марсову, изведе он и за све остале опозиције.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како се бране од хладноће? Све што је најукусније могла да смисли — давала му је, у најмекше и најтоплије тканине га облачила и дечак је растао, али танак и прозиран као воденбиље.
Мислио Старац, премишљао шта да ради. Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале. Коначно, смисли: поставиће Страшило. Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ударити; на лево крило метне Јована Асена, свога шурака, с Грцима оклопницима, који се боре изблиза; а по средини смисли да пође сам с одабраним Грцима и Турцима. Тако и Момчило са своје стране прими борбу.
Мисли мисли проигуман Васо ђе би мртва саранио Марка; мисли мисли, све на једно смисли: мртва Марка на свог коња врже, па га снесе мору на јалију, с мртвим Марком сједе на галију, одвезе га право Светој
Какво чудо на шатору твоме!“ Ђипи Јанко на ноге јуначке, па он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да стрељам сивога сокола, кад сам и сам рода соколова? Волим стрељат змију шестокрилу“.
Кад зачуше ти Обреновићи, зачу нетко Обреновић Јован, мио братац војводе Милоша, нешто мисли, па на једно смисли, брже коња свога доватио, седла коња што га љепше може, опасује што га тврђе може, па се коњу фати на рамена, халали
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Натпис, натпис! — заграја читава дружина. Јованче се окрену Ђоки Потрку. — Ти си највеће спадало мећу нама, смисли нешто. — Ја сам због смишљања и добио батине од учитеља Паприке — весело дочека Потрк.
— Хајде, Ђокане, хајде, молим те, смисли нешто да и ја чујем! — узе да моли Николица с приколицом. — Не бој се, нико те не смије дирнути, јер ја одмах пуштам
Ђоко Потрк грицкао је замишљено танку љескову гранчицу и упорно се трудио да смисли какву веселу пјесмицу. Умјесто нечег ведрог, на концу му се у глави сложи само ова забринута жалопојка: „Чекам напад,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе
Та исто смисли се, би ли то у вољу било свештеником и свему народу?« Ако је и врло угодна Богу била, ал' скоро цркве себи не изволи
Велите: зле су жене, а ти ли си добар? Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој? Смисли де се, по чему је гора од тебе. ...
А где је човеку умље, онде је сушто самослат сам собом. Смисли се, теке на сну куд не ходиш, куд ли на стране не обиходиш и све оно и за дуго памтиш и знаш где си био, што ли си
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Ах“, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!“ Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.