Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо? Ко ми спласну воде па стојим сред муља И удишем ваздух који сам већ дисо?