Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако ти је баш и на јаве: куда своју памет пустиш сав си онамо. Ако не и с ногама допирањем, ама смишљивањем се омах свуда. Тело јест како је земљано, тако к земљи је и склонито, тешко је. Земља к земљи и тегли.
Колико се придостизује толико још оно то и даље у несвид одмиче; а све мами поводом за собом желиоца рада стигнућу са смишљивањем. Задржаван крадући се измуза то даље стижући и опет сустајући, гдегде ка с одмором да постаје с много мисли.