Употреба речи смија у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ни домаћине, истих младенаца, него их назива свакојакими имени, и све сватове и узовнике протитра, прорешета, те буде смија до попуцања а чаушу се ништа не замиера, не прима за зло, него се од њега прима све у шалу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха. — А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго. — Причекај, па ћеш!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности